Uzbuna u Arktiku: Mladunci polarnih medveda na rubu opstanka!
Novo istraživanje donosi alarmantne zaključke o sudbini polarnih medveda i njihovoj vezi sa ljudski izazvanim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Studija sprovedena od strane naučnika iz organizacije “Polar Bears International”, Univerziteta u Vašingtonu i Univerziteta u Vajomingu uspostavlja direktnu vezu između broja dana bez arktičkog leda i količine emisija, istovremeno istražujući kako ovi dani bez leda utiču na preživljavanje polarnih štenaca.
Ova otkrića mogu značajno uticati na zaštitu ovih ugroženih životinja i promeniti dosadašnji pravni okvir koji je omogućavao projektima, uključujući razvoj nafte i gasa, da se nastave bez razmatranja uticaja na ove populacije.
Prethodno, 2008. godine, pravno mišljenje iz Departmana za Unutrašnje Poslove Sjedinjenih Američkih Država isticalo je da emisije gasova sa efektom staklene bašte ne treba uzimati u obzir pri donošenju odluka o projektima i njihovom uticaju na polarne medvede, argumentirajući da nauka nije sposobna identifikovati izvore emisija i njihov tačan uticaj na klimatske promene.
Ovo mišljenje stvorilo je pravnu rupu koja je omogućavala projektima da se odvijaju bez ozbiljnog razmatranja ekoloških posledica.
Nova studija postavlja čvrstu vezu između emisija gasova sa efektom staklene bašte i sudbine polarnih medveda, posebno njihovih mladunaca.
Otkriva se da broj dana bez leda u Arktiku direktno utiče na preživljavanje polarnih štenaca.
Ovaj problem je posebno izražen, jer smanjenje leda otežava majkama lov za hranom, što rezultira smanjenjem stope preživljavanja mladunaca.
Stiven Amstrup, bivši glavni naučnik organizacije “Polar Bears International”, predvodio je ovo istraživanje koje omogućava precizno izračunavanje uticaja emisija gasova sa efektom staklene bašte iz konkretnih projekata na sudbinu ovih štenaca.
Ova nova metodologija, koja uključuje analizu regresije, može se primeniti ne samo na polarne medvede, već i na druge vrste širom sveta kako bi se procenili ekološki uticaji različitih projekata.
Iako su ovi rezultati značajni za zaštitu polarnih medveda i ukazivanje na ozbiljne posledice ljudskih aktivnosti, neki stručnjaci izražavaju sumnju u to da će ovi novi podaci promeniti političke stavove.
Ipak, istraživanje pruža dublji uvid u emisije gasova sa efektom staklene bašte i njihovu povezanost sa sudbinom ovih arktičkih ikona.
Prema Međunarodnoj Uniji za Očuvanje Prirode, populacija polarnih medveda očekuje se da će opasti za 30% u narednih 35 do 40 godina.
Ako se nivoi gasova sa efektom staklene bašte nastave rasti, studija iz 2020. godine upozorava da bi polarni medvedi mogli izumrli do kraja ovog veka.
Ovi nalazi stavlju naglasak na hitnost potrebe za akcijom kako bi se sačuvali ovi ugroženi simboli Arktika.