Industrijsko zagađenje vazduha u Evropi, prema analizi Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), stvara ozbiljne troškove, kako po životnu sredinu i klimu, tako i po zdravlje ljudi.
Najveća evropska industrijska postrojenja godišnje izazovu troškove u rasponu od 268 do 428 milijardi evra.
Među glavnim zagađivačima su CO2, PM10 čestice, amonijak i gasovi staklene bašte, uz prisustvo teških metala.
Prema novom EEA brifingu, oko 1% industrijskih objekata, među kojima su mnoge elektrane na ugalj, uzrokuje gotovo polovinu ukupne štete.
Nemačka, Poljska, Italija, Francuska i Španija su države s najviše ovakvih objekata i najvećim troškovima.
Ipak, Evropska unija je postigla napredak smanjenjem troškova zagađenja vazduha iz industrije za gotovo 35% od 2012. do 2021.
Skoro 80% smanjenja dolazi iz energetskog sektora, zahvaljujući prelasku na manje zagađujuća goriva i obnovljive izvore energije.
Evropski zeleni dogovor, predstavljen 2019. godine, igra ključnu ulogu u postizanju ovih ciljeva.
Cilj je da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.
Ovaj dogovor treba da transformiše ekonomiju EU, pretvarajući klimatske i ekološke izazove u prilike za sveobuhvatnu i pravednu tranziciju ka održivosti.
Smanjenje zagađenja vazduha i prelazak na čistije izvore energije ključni su koraci ka ostvarenju ovih ambicioznih ciljeva.
