UN alarmira: Finansiranje za prilgođavanje klimi nedovoljno dok se potrebe povećavaju

Svet suočava sa ozbiljnom klimatskom krizom, a UN-ov izveštaj upozorava da globalni napori za prilagođavanje klimatskim promenama ozbiljno zaostaju.

Razlika između potreba siromašnih zemalja za prilagodbom i finansijske podrške koju dobijaju od bogatijih nacija nikada nije bila veća.

UN-ov glavni tajnik António Guterres upozorava da “kako potrebe rastu, akcija stagnira”. Nedostatak sredstava za prilagodbu je sada 50% veći nego što se pretpostavljalo.

Još 2009. godine, razvijene zemlje su obećale 100 milijardi dolara godišnje za finansiranje klimatskih napora u zemljama u razvoju do 2020. godine.

Međutim, to obećanje još uvek nije ispunjeno, a godišnji deficit samo za prilagodbu sada iznosi između 194 i 366 milijardi dolara prema novom UN-ovom izveštaju.

Ovi nedostaci dovode u opasnost živote ljudi širom sveta, jer klimatske promene uzrokuju češće i razornije oluje, požare, poplave, suše i ekstremne temperature.

UNEP procenjuje da će zemlje u razvoju za prilagodbu klimatskim promenama zahtevati od 215 do 387 milijardi dolara godišnje do 2030. godine, a taj iznos će značajno porasti do 2050. godine.

Nedostatak finansiranja otežava ovim zemljama da zaštite svoje stanovništvo od rastućih klimatskih pretnji.

Nedovoljna sredstva znače da siromašni farmeri, kao na primer oni u Zambiji, ne mogu da priušte istraživanja o lokalnim sortama useva otpornih na klimatske promene, obrazovanje za prilagodbu i opremu kao što su solarni vodeni pumpi i sistemi za navodnjavanje.

Ovi troškovi su nepriuštivi za najsiromašnije poljoprivrednike, a nedostatak prilagodbe dovodi do većih gubitaka i šteta u budućnosti.

UNEP sugeriše nekoliko načina za smanjenje ovog jaza, uključujući povećanje međunarodnih javnih finansija, povećanje domaćih sredstava za prilagodbu, podršku malim i srednjim preduzećima u zemljama u razvoju i reformu globalne finansijske arhitekture.

Guterres takođe predlaže uvođenje poreza na dobitak naftnih kompanija kako bi se nadoknadili gubici usled klimatskih promena.

Kako se bližimo sve opasnijem nivou od 1,5°C povećanje finansiranja za prilagodbu postaje ključno kako bismo zaštitili ljude i planetu od sve većih klimatskih pretnji.

Svetski lideri moraju delovati odmah kako bi ispunili svoje obaveze i osigurali sredstva za prilagodbu zemljama u razvoju i spasili našu zajedničku budućnost.