“Ulozi ne mogu biti veći”: Svet je na ivici klimatskog ponora, upozoravaju UN

Svet je na ivici klimatskog ponora, upozorile su UN, kao odgovor na istraživanje Gardijana koje je pokazalo da stotine vodećih svetskih stručnjaka za klimu očekuju da će globalno zagrevanje preći međunarodni cilj od 1,5 stepeni Celzijusa.

Niz vodećih klimatskih ličnosti reagovao je na nalaze, rekavši da duboki očaj koji su izrazili naučnici mora biti ponovni poziv na buđenje za hitnu i radikalnu akciju kako bi se zaustavilo sagorevanje fosilnih goriva i spasili milioni života i sredstava za život. Neki su rekli da cilj od 1,5 stepeni Celzijusa visi o koncu, ali još uvek nije neizbežno da će biti usvojen ako bi se mogla postići izuzetna promena u tempu klimatskih akcija.

Gardijan je dobio stavove skoro 400 starijih autora izveštaja autoritativnog Međuvladinog panela za klimatske promene. Skoro 80% je očekivalo porast od najmanje 2,5C iznad predindustrijskog nivoa, katastrofalan nivo grejanja, dok je samo 6% mislilo da će ostati unutar granice od 1,5C. Mnogi su izrazili svoju ličnu teskobu zbog nedostatka klimatskih akcija.

– Cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni visi o koncu – rekao je zvanični portparol Antonija Gutereša, generalnog sekretara UN.

– Bitka za održavanje 1,5C u životu biće dobijena ili izgubljena 2020-ih – pod nadzorom političkih i industrijskih lidera danas. Moraju da shvate da smo na ivici ponora. Nauka je jasna, kao i svetski naučnici: ulozi za čitavo čovečanstvo ne mogu biti veći.

Alok Šarma, predsednik samita o klimi Cop26 2021. godine, rekao je:

– Rezultati Gardijanove ankete bi trebalo da budu još jedan poziv za buđenje vladama da prestanu da prevare i daju mnogo više hitnosti u ispunjavanje klimatskih obaveza koje su već preuzele.

Rekao je da svetski lideri moraju da ispune obećanje koje su dali o prelasku sa fosilnih goriva na Cop28 u decembru.

Omladinski klimatski aktivisti iz celog sveta takođe su podelili strahove stručnjaka za klimu.

– Probijanje pufera od 1,5 stepeni Celzijusa bila bi smrtna kazna za milione ljudi na globalnom jugu – rekla je Vanesa Nakate iz Rise Up Uganda.

Stručnjaci za politiku, ekonomisti i poslovni lideri odgovorili su na nalaze Gardijana sa frustracijom i pozivima na hitne promene. Rejčel Kajt, profesor prakse klimatske politike na Univerzitetu u Oksfordu, rekla je:

– Očajnički je frustrirajuće što naši politički, ekonomski i društveni sistemi ne znaju šta da rade sa naukom. Potrebne su nam… inovacije u našoj demokratiji da bismo naučnicima dali politiku koju zaslužuju.

Ispitanici u istraživanju Gardijana identifikovali su nedostatak političke volje kao najveću prepreku klimatskim akcijama. Hardžit Sing, iz Inicijative sporazuma o neširenju fosilnih goriva, rekao je: „Decenijama su vlade, posebno u bogatim zemljama, dosledno davale prioritet interesima industrije fosilnih goriva u odnosu na dobrobit svojih ljudi. Imamo uzak prozor da sprečimo najgore ishode, ali to zahteva hitne, transformativne politike koje daju prednost dobrobiti ljudi i planete nad profitom”.