Ugrožena klima: Nevladine grupe protiv rapidne militarizacije

Evropsko vojno trošenje je pod lupom dok rastu zabrinutosti zbog njegovog uticaja na klimatske promene.

Na nedavnom događaju u Briselu koji su organizovali Evropska mreža protiv trgovine oružjem (ENAAT) i Transnacionalni institut (TNI), stručnjaci su upozorili da rapidna militarizacija odvraća resurse od ključnih klimatskih inicijativa.

Nik Bakston iz TNI-a istakao je da vojne kupovine, poput tenkova i aviona F-35, značajno doprinose emisiji ugljenika, s’ obzirom na procenu vojnog ugljeničnog otiska od oko 5,5% globalnih emisija.

Laetitia Sedu, predstavnica ENAAT-a, ukazala je na značajan porast evropskog vojnog trošenja od 2021. godine, podižući uzbunu zbog preusmeravanja sredstava ka industriji oružja.

Zakonodavci, uključujući Klare Dejli i poslanika Evropskog parlamenta Mika Volasa, odjeknuli su ovu zabrinutost, kritikujući prioritet davanja militarizaciji u odnosu na akcije zaštite klime.

Dok neki, poput Ionela Marije Ćiolana iz Centra za evropske studije Vilfred Martens, zagovaraju nastavak investicija u vojne tehnologije, drugi traže veću transparentnost i odgovornost u vojnom trošenju i izveštavanju o emisijama kako bi se suzbila rastuća pretnja koju militarizacija predstavlja po napore zaštite klime.