U Srbiji rade 44 biogas postrojenja kapaciteta 44MW: U pripremi još 54 MW

Biogas je najsavršeniji primer cirkularne ekonomije, a Srbija trenutno ima 44 postrojenja koja rade u punom kapacitetu, sa oko 44 MW, izjavila je direktorka udruženja Biogas Srbija, krovnog udruženja za biogas u Srbiji Lidija Zelić koja je na Kopaonik biznis forumu učestvovala na panelu o cirkularnoj ekonomiji.

Ona je za Tanjug rekla da je ovo ambiciozna cifra s obzirom da je sektor biogasa dosta mlad u našoj zemlji i istakla da Srbija ima još 54 MW u pripremnom statusu, koji bi trebalo u roku od jedne do tri godine, da počnu da rade.

Prema njenim rečima, neke druge zemlje su mnogo bolje iskoristile svoje resurse u ovoj oblasti a lider među njima je Nemačka, sa više od 11.000 postrojenja instalisanih na mreži.

“Mi radimo sa njima, sa njima smo u partnerskom projektu i tako učimo, primenjujemo njihovo iskustvo u Srbiji i mogu da kažem da je biogas izuzetno perspektivan sektor”, rekla je ona.

Na panelu o cirkularnoj ekonomiji kome je moderirala centralna tema bila je zašto je cirkularna ekonomija poslovna prilika našeg vremena.

“Došli smo do zaključka da cirkularna ekonomija više nije samo ekološka obaveza kompanija, već poslovna prilika koja donosi konkretne finansijske benefite, kao što je smanjenje troškova, povećanje prihoda, otvaranje novih tržišta, povećanje konkurentnosti i kompanije su sve spremnije da implementiraju ove modele i da ih čine sastavnim delom svojih poslovnih strategija”, istakla je sagovornica Tanjuga.

Kada je reč o mogućim novim biogasnim elektranama u Srbiji, navela je da su u pripremi još 54 megavata i da se, što je možda još važnije, radi na pripremi tržišta, odnosno sektora za biometan.

“Biometan se takođe dobija iz biogasa, pročišćavanjem biogasa do nivoa metana i odlična je zamena za prirodni gas. Dakle, biometan je sledeći logičan korak razvoja oovg sektora i tako je bilo u čitavoj Evropi”, navela je ona i dodala da će recimo Danska do 2030. godine, 100 odsto prirodnog gasa koji koristi, zameniti biometanom.

Govoreći o tome gde biometan ima najveću primenu, rekla je da se domaći poslenici u ovom sektoru najviše zalažu da se on ubrizgava u nacionalnu gasnu mrežu.

“Ako bismo iskoristili svu sirovinu koja generiše poljoprivredne ostatke u Srbiji i upotrebili ih za dobijanje biogasa, mogli bismo da imamo instalirano 500 MW iz biogasa. Ukoliko bismo prečistili svih tih 500 MW do nivoa metana, i kao biometan ubrizgali u nacionalnu gasnu mrežu, mi bismo mogli da pokrijemo 50 odsto potreba Srbije za prirodnim gasom”, naglasila je Zelić.

Ocenila je da bi to bilo veoma značajno, kako za ekologiju Srbije, pošto smo očistili životnu sredinu, tako i za energetiku Srbije i njenu energetsku nezavisnost.