U Evropi izgrađeno 6,8 gigavata novih vetroparkova

U Evropi je u prvoj polovini ove godine instalisano 6,8 gigavata novih kapaciteta energije vetra, što je manje od očekivanog i nedovoljno da se ispune energetski i klimatski ciljevi do 2030, saopštila je evropska asocijacija Vind Jurop (Wind Europe).

Osim Nemačke, većina evropskih zemalja ne radi dovoljno na povećanju kapaciteta energije vetra, navodi se u saopštenju i upozorava da je to loša vest za evropsku širu konkurentnost.

Vetroparkovi izgrađeni u EU u prvih šest meseci imaju kapacitet 5,3 gigavata, od čega je 89 odsto na kopnu.

Ukupan kapacitet vetroelektrana u Evropi dostigao je 291 gigavat, od čega 254 gigavata na kopnu i 37 gigavata na moru, navodi se u saopštenju.

Najviše vetroparkova se gradi u Nemačkoj, koja ima za cilj da ove godine instalira pet gigavata novih kapaciteta, gotovo tri puta više nego u proteklih pet godina.

Vind Jurop navodi da je jedan od glavnih razloga to što je Nemačka prva zemlja koja je rigorozno sprovela nova pravila EU za izdavanje dozvola.

U proseku, nemačke vlasti sada izdaju dozvole u ​​roku od 18 meseci – u okviru rokova iz evropske Direktive o obnovljivim izvorima energije (REDIII), za razliku od drugih članica EU u kojima se proces izdavanja dozvola pogoršava.

Pored nedovoljnog broja dozvola, Vind Jurop ukazuje da sporo širenje evropskih elektroenergetskih mreža, zastoj u naporima za elektrifikaciju evropske ekonomije i neoptimalan dizajn aukcija ostaju ključni problemi.

Izvršni direktor organizacije Džajls Dikson istakao je da je energija vetra konkurentna jer smanjuje troškove električne energije za građane i preduzeća, da je bezbedna jer smanjuje skupu i opasnu zavisnost od uvoza fosilnih goriva i da je dobra za ekonomiju jer otvara radna mesta i povećava poreske prihode.

“Oko 400.000 ljudi u Evropi već radi u sektoru vetra, a svaka nova vetroturbina doprinosi 16 miliona evra evropskom BDP-u. Ali vlade i dalje ne uspevaju da dovoljno brzo daju dozvole i grade vetroparkove”, rekao je Dikson.

U saopštenju se dodaje da se na početku godine očekivalo 22,5 gigavata novih kapaciteta energije vetra, a da je sada to smanjeno na 19 gigavata. U EU su očekivanja smanjena sa 17 na 14,5 gigavata.

Do 2030. godine se sada očekuje da EU ima vetroelektrane ukupnog kapaciteta 344 gigavata, manje od postavljenog cilja od 425 gigavata.

Manje energije vetra je loša vest za konkurentnost Evrope, rekao je Dikson, navodeći da je evropskoj industriji potrebna jeftina struja da bi mogla da se takmiči sa Kinom i SAD.