U četvrtom kvartalu 2024. godine 16 zemalja naručilo vetroturbine kapaciteta 9,3 GW
U poslednjem kvartalu 2024. godine 16 evropskih zemalja naručilo je vetroturbine kapaciteta 9,3 GW, što je povećanje od 121% nego u prethodnom kvartalu i 77% više nego u istom periodu prethodne godine, pokazuju statistički podaci za period oktobar-decembar 2024. godine koje je predstavio WindEurope, vodeća evropska asocijacija za energiju vetra čiji je OIE Srbija član. Srbija u ovom kvartalu nije deo izveštaja WindEurope.
Najviše vetroturbina naručeno je u Nemačkoj (2,5 GW), dok je Ujedinjeno Kraljevstvo zauzelo drugo mesto sa 2,4 GW. Turska je treća sa 638 MW novih narudžbina. Značajne narudžbine offshore vetroelektrana zabeležene su u Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj, gde su zaključene tri velike narudžbine ukupne snage 2,9 GW. Među proizvođačima vetroturbina, kompanija Vestas ostvarila je najveći udeo u narudžbinama sa 48%, dok je slede Nordex sa 39% i Siemens Energy sa 13%. Kineski Goldwind imao je minimalan udeo ispod 1%.
U četvrtom kvartalu 2024. godine Nordex je objavio porudžbine u 12 zemalja, Vestas u 11, Siemens Energy i Goldwind u po jednoj zemlji.
Na kopnu, 69% naručenih turbina imalo je snagu iznad 5 MW, dok su sve naručene offshore turbine bile snage 15 MW. Prosečna snaga naručenih onshore turbina bila je 5,6 MW, što je za 4% više nego u trećem kvartalu. Crna Gora je jedina država iz regiona koja je naručila turbine u ovom kvartalu.
Ugovori o radu i održavanju (O&M) bili su deo 83% ukupno naručenog kapaciteta u Q4 2024. Više od 2,7 GW vetroturbina obuhvatilo je dugoročne O&M ugovore od najmanje 20 godina.
WindEurope pratio je porudžbine za 124 vetroelektrane u četvrtom kvartalu 2024. godine.
Preporučeno
Južna Koreja vidi šansu u Srbiji: Otpad bi mogao da zameni deo uvoznog gasa i donese novu energiju
Novi ciklus Zelenog akceleratora: Startapovi iz Srbije razvijaju inovacije za održivu budućnost
Mladi iz Srbije i još 22 zemlje putuju na Severni pol: Otvoren međunarodni projekat „Ledolomac znanja“
Macut u Jerevanu: Srbija cilja 45 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine, vertikalni gasni koridor ključ regionalne stabilnosti
