Biometan kao šansa za energetsku nezavisnost Srbije

Srbija ima veliki potencijal za razvoj sektora biometana, koji bi mogao značajno da smanji zavisnost od uvoza fosilnih energenata i poveća energetsku sigurnost zemlje.

Prema istraživanju UNDP-a, biometan bi do 2030. mogao da zameni oko 6% ukupne potrošnje prirodnog gasa u Srbiji, a do 2050. više od 12%. U industriji i domaćinstvima ovaj udeo bi mogao da dostigne gotovo 16% do 2030. i 25% do 2050. godine, dok u saobraćaju biometan već od 2028. ima potencijal da u potpunosti zameni prirodni gas kao gorivo.

Jedna od najvećih prednosti biometana je što se može koristiti u postojećoj gasnoj infrastrukturi bez dodatnih ulaganja, a domaća proizvodnja bi smanjila spoljnu zavisnost i trgovinski deficit. Istraživanje UNDP-a, sprovedeno uz podršku EU i u saradnji sa Ministarstvom energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine, ukazuje da bi razvoj ovog sektora mogao da ojača energetsku stabilnost zemlje i doprinese dekarbonizaciji.

Jovana Joksimović iz Ministarstva energetike ističe da Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan predviđa postepenu primenu biometana u daljinskom grejanju i transportu, uz razvoj regulatornog okvira i demonstracionih projekata.

Biometan se dobija preradom organskog otpada i biomase, čime se smanjuju emisije štetnih gasova i rešavaju problemi zbrinjavanja otpada. Poseban značaj ima digestat, prirodno đubrivo koje nastaje kao nusproizvod i koje bi, uz regulisanu primenu, moglo da donese dodatne prihode proizvođačima.

Proizvodnja biometana podstiče razvoj ruralnih područja, otvara nova radna mesta i produžava vek deponija smanjenjem nekontrolisanog oslobađanja gasa. Procene pokazuju da je do 2030. potrebno do 550 miliona evra ulaganja, dok bi godišnji prihodi od proizvedenog biometana već tada mogli da premaše 250 miliona evra.