Tražili metan, pa naišli na ovaj mineral: “To je ono što mi zovemo srećna slučajnost”
Nedeljama je trajala potraga za metanom profesora Žaka Pironjona u bazenu Lorene, na serveroistoku Francuske. A onda je, na dubini od oko 3.000 metara ispod zemlje – pronađeno nešto sasvim neočekivano: veliko ležište vodonika!
– To je ono što mi zovemo serendipiti – srećna slučajnost – kaže profesor Pironjon, inače direktor istraživanja u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja(CNRS) Univerziteta u Loreni.
Ne tako davno, takvo otkriće bilo važno samo za akademsku zajednicu. Danas je situacija potpuno drugačija, zato što mnogi misle da će vodonik vremenom postati gorivo budućnosti, piše BBC.
Vodonik ne emituje CO2 kada se koristi kao gorivo, pa bi mogao da dovede do pomeranja karbonskog otiska ka nuli.
Međutim – proizvodnja vodonika (njegovo izdvajanje) – uopšte nije u skladu sa zelenim tehnologijama:
Crni vodonik nastaje delimičnim sagorevanjem uglja. Sivi vodonik proizvodi se cepanjem metana na ugljen-dioksid (CO2) i vodonik (H2). Plavi vodonik se proizvodi na isti način, ali se CO2 hvata i skladišti.
Zeleni vodonik, čija proizvodnja čini tek 1%, nastaje elektrolizom vode u kiseonik i vodonik. Ali zeleni vodonik je relativno skup i nema ga dovoljno.
Ostaje još samo “zlatni” ili “beli” vodonik – vodonik u velikim ležištima, koje bi trebalo da budu važan izvor. Ove naslage nastaju uglavnom kroz interakciju podzemnih voda sa mineralima koji su bogati gvožđem.
Francusko otkriće nije prvi slučaj pronalaženja vodonika u prirodi: na zapadu Malijapostoji nalazište u Burakebuguu, a veruje se da velika nalazišta postoje u brojnim evropskim zemljama, kao i u SAD, Rusiji i Australiji.
Međutim, veruje se da otkriće u Francuskoj predstavlja najveće prirodno nalazište gasa ikada pronađeno, a procenjuje se da sadrži 250 miliona tona vodonika, dovoljno da zadovolji trenutnu globalnu potražnju za više od dve godine.
Velika većina nalazišta vodonika neće biti lako iskoristiva, smatra Žofri Elis, istraživač Geološkog zadova SAD (USGS), iako su rezerve ogromne: možda čak i milijarde megatona.
– Velika većina vodonika će biti nepristupačna – preduboko ili predaleko na moru, ili u akumulacijama koje su premale da bi ikada postale ekonomične za eksploataciju – kaže on.
Ipak, USGS procenjuje da verovatno postoji oko 100.000 megatona dostupnog vodonika – a to bi moglo predstavljati stotine godina snabdevanja.
Ranije ove godine, investiciona kompanija Bila Gejtsa Brejktru enerdži venčr uložila je 91 milion dolara u američku startap firmu Koloma, koja želi da eksploatiše rezerve belog vodonika u SAD. U međuvremenu, kompanija Džitek traži potencijalna nalazišta u Maroku, Mozambiku, Južnoj Africi i Togu.
U Australiji, koja je 2021. dodala vodonik na listu “regulisanih supstanci dozvoljenih za istraživanje u skladu sa Zakonom o nafti i geotermalnoj energiji iz 2000. godine” šest različitih kompanija nosi 18 licenci za istraživanje takozvanog zlatnog vodonika.
Nedavno je kompanija Gold hidrogen objavila da je u Južnoj Australiji pronašla veliko polje prirodnog vodonika koje bi trebalo da uvede u eksploataciju do 2025. godine.
Preporučeno
Klimatske promene i zagađenje vazduha mogli bi da ugroze 30 miliona života godišnje
Inovativne politike pokreću značajne promene: Održana konferencija „ReThink – Učimo od Švedske“
Koliko se zaista isplate solarni paneli?
VRLO ZANIMLJIVO: Rusija je prvi put od 2022. godine postala glavni snabdevač EU gasom
