Toplotne pumpe: Ključ za postizanje “neto nula” emisija štetnih gasova

U svetlu rastuće zabrinutosti zbog emisije štetnih gasova i klimatskih promena, stručnjaci ističu da su toplotne pumpe, uz odgovarajuće subvencije, ključno rešenje za postizanje ciljeva o smanjenju emisija.

Ovaj pristup već privlači pažnju širom sveta, uključujući i Srbiju, koja se obavezala na smanjenje emisija gasova staklene bašte prema Pariskom sporazumu i sporazumu postignutom na COP26 konferenciji.

Ključni cilj je postizanje “neto nula” emisija CO2 do 2050. godine. Ali, šta tačno znači “neto nula”?

Jednostavno rečeno, “neto nula” znači da se ukupna količina gasova staklene bašte u atmosferi ne povećava.

To zahteva smanjenje emisija koliko god je to moguće i uravnotežavanje preostalih emisija putem ekvivalentnih uklanjanja.

Gasovi staklene bašte, kao što je CO2, oslobađaju se sagorevanjem fosilnih goriva, poput nafte, gasa i uglja, u domaćinstvima, fabrikama i transportu, uzrokujući globalno zagrevanje zadržavanjem sunčeve energije.

U Velikoj Britaniji, gde se trenutno devet od deset domova greje pomoću gasnih bojlera, postavljeni su ambiciozni ciljevi.

Oko osam miliona zgrada će do 2035. godine morati da pređe na čistije alternative kako bi se ispunio cilj Velike Britanije o postizanju “neto nula” emisija ugljenika do 2050. godine.

Toplotne pumpe su prepoznate kao ključno rešenje za ovaj izazov.

Toplotne pumpe su uređaji koji funkcionišu na električni pogon i apsorbuju toplotu iz vazduha, zemlje ili vode oko zgrade.

Na primer, pumpe koje koriste vazduh kao izvor usisavaju spoljni vazduh i prolaze ga kroz cevi sa rashladnim tečnostima kako bi generisale toplotu.

Međutim, stopa instalacije toplotnih pumpi u Velikoj Britaniji trenutno nije dovoljna da bi se postigli ambiciozni ciljevi.

Ovi koraci dolaze nakon što je Velika Britanija ublažila plan za postepeno ukidanje gasnih bojlera do 2035. godine, sada ciljajući na samo 80% povlačenje kako bi se olakšali troškovi domaćinstvima.

Ipak, premijer je obećao da će zemlja i dalje ispuniti svoje međunarodne obaveze i dostići “neto nula” emisije ugljenika do 2050. godine.

Šta će postizanje “neto nula” značiti za pojedince?

To znači prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije za grejanje i vožnju, koristeći električne i vodonik pogone umesto benzina i dizela.

Takođe, centralno grejanje na gas će morati da se zameni alternativnim izvorima, uključujući toplotne pumpe.

Ovo takođe može značiti smanjenje avio-saobraćaja i promenu ishrane, smanjujući unos crvenog mesa.

U Evropi, prodaja toplotnih pumpi naglo raste. Skandinavija, uključujući Norvešku, Švedsku i Finsku, prednjače u uvođenju ovih uređaja, sa visokim procentom zgrada koje koriste toplotne pumpe.

Subvencije i podrška vlada igraju ključnu ulogu u ovom napretku.

U Nemačkoj, na primer, subvencioniše se kupovina i instalacija toplotnih pumpi.

U Velikoj Britaniji su subvencije takođe dostupne za instalaciju ovih uređaja.

Ova tranzicija ka ekološki prihvatljivijim opcijama grejanja i energije je ključna za postizanje “neto nula” emisija i smanjenje uticaja na klimatske promene.