Klimatske promene iz godine u godinu postaju sve izraženije, a naučnici sve glasnije upozoravaju da bi nemar prema životnoj sredini mogao imati katastrofalne posledice po buduće generacije. Istraživanje objavljeno u časopisu One Earth pokazuje da su ključni klimatski sistemi širom planete – od ledenog pokrivača na Grenland do Amazonska prašuma – na ivici kolapsa.
Studija se bavila takozvanim klimatskim „prekretnicama“, odnosno domino efektom koji bi mogao nastati ako se jedan od tih sistema uruši i povuče ostale.
Scenario „staklene bašte“ – planet topliji za četiri stepena
Najgori mogući scenario, nazvan „staklenička Zemlja“, predviđa dugoročni rast globalne temperature za tri do četiri stepena Celzijusa iznad predindustrijskog proseka. Iako se razlika možda ne čini velikom, za planetu bi to bio katastrofalan ishod.
Takav porast temperature doneo bi:
-
ubrzano topljenje ledenih pokrivača
-
rast nivoa mora širom sveta
-
ekstremne vremenske pojave, poput toplotnih talasa i dugotrajnih suša
-
nepovratno izumiranje ključnih ekosistema
U takvim uslovima, upozoravaju naučnici, privreda i društvo više ne bi funkcionisali na način koji danas poznajemo.
Čak i prelazak samo nekih kritičnih pragova mogao bi gurnuti planetu ka ovom scenariju.
Planeta već beleži alarmantne rekorde
Prema navodima istraživača, globalne temperature su verovatno najviše u poslednjih 125.000 godina, dok klimatske promene napreduju brže nego što su mnogi naučnici predviđali.
Istovremeno, nivoi ugljen-dioksida dostigli su najviše vrednosti u poslednja dva miliona godina.
Najsiromašniji će prvi osetiti posledice
Posebno zabrinjava to što će najranije i najteže posledice klimatskih promena pogoditi najsiromašnije delove sveta, koji imaju najmanje mogućnosti da se zaštite.
Problem dodatno produbljuje činjenica da donosioci ključnih političkih odluka uglavnom žive u bogatijim državama, daleko od regiona koji su najizloženiji riziku.
Zemlje u razvoju nastavljaju da ulažu u infrastrukturu za ugalj i gas, dok su subvencije za fosilna goriva na rekordnom nivou. Geopolitičke promene i slabljenje klimatskih obaveza u pojedinim velikim ekonomijama mogli bi dodatno usporiti globalne napore za smanjenje emisija.
Prozor za ograničavanje rasta temperature ispod kritičnih granica mogao bi se brzo zatvoriti, upozorava studija.
Rizik koji javnost i dalje potcenjuje
Kreatori politika i šira javnost uglavnom nisu svesni razmera rizika koje nosi potencijalno nepovratan prelazak u stanje ekstremnog zagrevanja.
Naučnici pritom naglašavaju važnu razliku između „putanje staklene bašte“ – procesa koji vodi ka zagrevanju – i trajnog „stanja staklene bašte“, mogućeg ishoda u dalekoj budućnosti u kojem bi planeta bila suočena sa stalno ekstremnim temperaturama i znatno višim nivoom mora.
Sprečiti ovu putanju daleko je realnije nego pokušati preokret nakon što planet uđe u takvo stanje, zbog čega stručnjaci ističu hitnu potrebu za oprezom, snažnijim merama i dubljim istraživanjima.
