Rešenje za zaštitu morskog sveta krije se u običnim školjkama: Naučnici potvrdili staru metodu

Jednostavna praksa dodavanja usitnjenih školjki u pesak mogla bi da pomogne morskim organizmima da se lakše izbore sa posledicama zakiseljavanja okeana. Naučnici sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu potvrdili su da ova metoda poboljšava uslove za rast mladih školjki i smanjuje negativne biološke reakcije izazvane promenama hemijskog sastava morske vode.

Istraživanje je sprovedeno u morskoj laboratoriji Bodega, gde su naučnici tokom 90 dana pratili razvoj mladih pacifičkih školjki u različitim uslovima. Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu Biogeosciences.

Zakiseljavanje okeana nastaje kada morska voda apsorbuje povećane količine ugljen-dioksida iz atmosfere. Zbog toga se menja njena hemijska ravnoteža, što otežava organizmima poput školjki, ostriga i drugih mekušaca izgradnju i održavanje čvrstih ljuštura.

Istraživači su u pesak dodavali usitnjene ostatke školjki, a zatim pratili promene u vodi koja se nalazi između zrnaca sedimenta. Pokazalo se da ovaj materijal može lokalno da smanji kiselost i stvori povoljnije uslove za razvoj mladih životinja.

Školjke koje su rasle u sedimentu obogaćenom usitnjenim ljušturama u proseku su razvile veće ljušture od onih iz kontrolnih grupa. Još značajniji rezultati dobijeni su analizom njihove genske aktivnosti.

Kod mladih školjki izloženih zakiseljenoj vodi, ali uz dodatak usitnjenih ljuštura, obrasci aktivnosti gena bili su veoma slični onima kod životinja koje su rasle u vodi bez povećane kiselosti. To ukazuje da je dodatak školjki ublažio i fiziološki stres izazvan nepovoljnim uslovima.

Posebno je zanimljivo što ova metoda nije nova. Starosedelačke zajednice na pacifičkoj obali Severne Amerike vekovima su koristile ostatke školjki i uređivale priobalna staništa kako bi poboljšale uslove za njihov rast.

Novo istraživanje pruža naučno objašnjenje zbog čega takva praksa može da bude korisna. Ipak, naučnici naglašavaju da se njeni efekti odnose na lokalne uslove u sedimentu i da ne predstavljaju rešenje za zakiseljavanje okeana u celini.

Rezultati bi mogli da doprinesu razvoju pristupačnijih metoda obnove priobalnih ekosistema i zaštite morskih organizama koji imaju važnu ulogu u prirodi i ribarstvu.