SVE VIŠE DECE IZLOŽENO EKSTREMNIM VRUĆINAMA Evo šta to može sve izazvati kod mladih ljudi i kakve mogu biti posledice

Dok se svet nastavlja zagrevati, gotovo pola milijarde dece globalno živi u regionima koji doživljavaju bar dvostruko više ekstremno vrućih dana nego što su njihovi dede i bake imali, piše Srbija Danas.

To je prema novom istraživanju koje je sprovela Fondacija Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF).

Rezultati istraživanja naglašavaju brz porast ekstremnih toplotnih događaja, pokazujući da je svako peto dete – oko 466 miliona – izloženo ovim često opasnim uslovima svake godine.

UNICEF je uporedio podatke iz 1960-ih sa prosečnim temperaturama iz perioda 2020-2024. U procesu su otkrili dramatičan porast broja ekstremno vrućih dana – definisanih kao dani sa temperaturama koje prelaze 35 stepeni Celzijusa.

Ovaj trend predstavlja ozbiljnu pretnju za mnoge, posebno decu i druge ranjive grupe koje žive u područjima bez potrebne infrastrukture ili usluga za suočavanje sa tako ekstremnim temperaturama.

“Što su nekada bili najtopliji letnje dani sada je norma”, izjavila je Ketrin Rasel, izvršna direktorka UNICEF-a, za AfricaNews. “Ovaj porast ekstremne toplote ometa zdravlje, blagostanje i svakodnevni život dece”.

Gde su ljudi najviše ugroženi ekstremnom toplotom?

Analiza UNICEF-a pokazuje da u 16 zemalja deca sada izdržavaju više od mesec dana dodatnih ekstremno vrućih dana svake godine u poređenju sa pre 60 godina.

U Južnom Sudanu, prosečan broj ekstremno vrućih dana porastao je sa 110 u 1960-im na 165 danas. U Paragvaju, taj broj je gotovo udvostručen, sa 36 na 71.

Deca koja žive u Zapadnoj i Centralnoj Africi suočavaju se sa najvećom izloženošću ovim opasno vrućim danima – i oni se stalno povećavaju.

U toj regiji sama analiza pokazuje da oko 123 miliona dece – 39 procenata – pati zbog ekstremnih temperatura više od trećine svake godine.

Zemlje kao što su Senegal, Niger, Mali i Sudan su posebno pogođene – deca tamo su prinuđena da izdrže u proseku najmanje 195 ekstremno vrućih dana godišnje.

Dodatnih 48 miliona dece u Latinskoj Americi i Karibima trenutno živi u oblastima gde je broj ekstremno vrućih dana udvostručen.

Kakvu štetu ekstremna toplota može izazvati kod mladih ljudi?

Izloženost ekstremnim temperaturama nosi jedinstvene zdravstvene rizike – posebno za decu i trudnice.

Bez adekvatnih intervencija za hlađenje, koje su retke u nerazvijenim područjima, toplinski stres može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući malnutriciju i povećanu ranjivost na bolesti poput malarije i dengue groznice.

Dugotrajna izloženost ekstremno visokim temperaturama takođe može imati dugoročne posledice na neurorazvoj dece, mentalno zdravlje i ukupno blagostanje.

Uticaj klimatskih opasnosti na decu dodatno je otežan faktorima kao što su oštećenje infrastrukture, nesigurnost hrane i vode i raseljavanje.

Šta se može učiniti da se ublaži situacija?

UNICEF poziva svetske lidere, vlade i privatni sektor da se pozabave klimatskim promenama, često uzrokom ekstremne toplote – i to brzo.

Sve države članice Pariškog sporazuma obavezane su da u narednih nekoliko meseci dostave nove nacionalne klimatske planove – nazvane Nacionalno određeni doprinosi (NDC 3.0).

Ti planovi bi trebalo da definišu budućnost klimatske akcije u skladu sa uslovima Sporazuma.

UNICEF je ponovio svoje ciljeve za svako dete, ističući da imaju pravo na čist, zdrav i održiv životni prostor.

Organizacija je izložila svoje planove za postizanje ovih ciljeva, počevši od hitne potrebe da se smanje emisije i postignu međunarodni ciljevi održivosti i klimatskih promena kako bi se stabilizovale rastuće temperature.

Takođe, želi da prilagodi osnovne društvene usluge da izdrže promene u klimi i učestalije prirodne nepogode zajedno sa degradacijom životne sredine. Da bi pomogao ovu tranziciju, zdravstveni radnici će biti obučeni za prepoznavanje i lečenje toplinskog stresa i za jačanje otpornosti zdravstvenih i obrazovnih ustanova na ekstremnu toplotu.

UNICEF će se takođe truditi da obrazuje decu dok su još mala, kako bi postali celoživotni zagovornici zaštite životne sredine.

“Deca nisu samo mali odrasli; njihova tela su mnogo ranjivija na ekstremnu toplotu”, dodala je Ketrin Rasel. “Rastuće temperature predstavljaju poseban rizik za decu, posebno za bebe, čija tela se brže zagrevaju i sporije hlade”.

“Vlade imaju ključnu priliku da deluju sada, dok pripremaju svoje nacionalne klimatske akcione planove, kako bi obezbedile da današnja deca i buduće generacije mogu napredovati u svetu koji ostavljamo za sobom”.