Jedan od osam Evropljana sada živi u područjima sklonim poplavama, otkriva nedavni izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
Ova alarmantna statistika ističe sve veći uticaj klimatskih promena na vodeni ciklus kontinenta, utičući ne samo na poplave, već i na suše i šumske požare.
Ključna infrastruktura je takođe ugrožena, sa 15% industrijskih postrojenja i više od trećine postrojenja za preradu vode smeštenih na poplavnim ravnicama.
Pored toga, 11% bolnica se nalazi u područjima visokog rizika, što povećava zabrinutost za javno zdravlje i bezbednost tokom ekstremnih vremenskih događaja.
U protekle četiri decenije, nasilne oluje su odnele preko 5.582 života, što naglašava stalnu opasnost.
Izveštaj takođe primećuje da suše i toplotni talasi degradiraju kvalitet vode i ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju, sisteme za hlađenje nuklearnih elektrana i pristup vodi.
U 2022. godini, južna Evropa je zabeležila značajan pad proizvodnje kukuruza i maslinovog ulja, sa procenjenim gubicima od suše oko 9 milijardi evra godišnje.
Kako bi se borili protiv ovih izazova, EEA savetuje ograničenje razvoja u rizičnim područjima, usvajanje rešenja zasnovanih na prirodi poput sadnje drveća, ponovnu upotrebu prerađene vode i poboljšanje sistema ranog upozoravanja.
Nalazi naglašavaju hitnu potrebu za proaktivnim merama kako bi se zaštitile zajednice i infrastruktura od sve veće pretnje klimatskih promena.
