Stručnjaci: Klimatske promene pogoršavaju rizike za osobe sa respiratornim oboljenjima

Osobe sa respiratornim oboljenjima, poput astme i HOBP-a, sve više su izložene rizicima zbog klimatskih promena, upozoravaju stručnjaci.

U nedavno objavljenom radu ističe se da rastuće temperature i nepredvidljivi vremenski obrasci dodatno pogoršavaju plućne probleme.

Predstavnici Evropskog respiratornog društva apeluju da EU smanji granice za zagađenje vazduha.

Klimatske promene imaju “razorno dejstvo” na ljudsko zdravlje, navode stručnjaci u recenziranom radu objavljenom u ponedeljak.

Uticaj promena u okolini na zdravlje ljudi sada je “neopoziv“, dodaju.

Povećanje nivoa polena, alergena, prašnjavih oluja i požara pogoršava kvalitet vazduha i respiratorne probleme.

Stručnjaci takođe upozoravaju da dugotrajna izloženost alergenima i veća zagađenost vazduha dovode do novih problema sa plućima.

Zagađenje vazduha odgovorno je za 6,7 miliona smrtnih slučajeva u 2019., od čega 373.000 u Evropi.

-Impakti klimatskih promena na ljudsko zdravlje su sveprisutni, duboki i značajni –  ističu autori.

Deca su posebno ranjiva zbog bržeg disanja i većeg udaha vazduha napolju.

Ako su deca izložena lošem vazduhu, povećava se rizik od razvoja hroničnih bolesti poput HOBP-a i bronhitisa.

Drugi rizični grupa obuhvata pacijente sa hroničnim oboljenjima, starije osobe, trudnice i osobe koje rade napolju.

Stručnjaci za respiratorne bolesti pozivaju na ograničenja zagađenja vazduha.

Smanjenje emisija stakleničkih gasova i sprečavanje daljeg zagrevanja planete bi dovelo do većih i bržih koristi, navode autori.

Nedavni izveštaji SZO ukazuju da bi mnoge mere za smanjenje emisija stakleničkih gasova poboljšale kvalitet vazduha i smanjile rizik po zdravlje.

Zato se poziva na usklađivanje granica EU sa standardima SZO za kvalitet vazduha.

EU trenutno ima granice od 25 mikrograma po kubnom metru za PM2,5 i 40 mikrograma po kubnom metru za azot-dioksid.

Standardi SZO su pet mikrograma po kubnom metru za PM2,5 i 10 mikrograma po kubnom metru za azot-dioksid.

Usklađivanje s SZO standardima bilo bi “istorijska prilika za donošenje politike usmerene ka smanjenju emisija stakleničkih gasova“, navode stručnjaci.