Šta je održivi turizam i kako da putujete “svesnije”?

U eri isticanja ekoloških standarda, kao potrebnih i neophodnih, svoje mesto je pronašla i korelacija putovanja i smanjenja ugljeničnog otiska, a evo i kako…

Kada razmišljamo o tome kako da smanjimo naše pojedinačne ugljenične otiske, jedan od najjednostavnijih načina za to je da – ređe letimo. Ovo se, verovatno, ne dopada avio-kompanijama, ali za one koji žele da vide svet postoje načini da putovanja budu održivija, uključujući to gde idete, šta pakujete i kako stižete do željene destinacije.

Kao opšte pravilo, što je kraća udaljenost od kuće – manji je vaš ugljenični otisak. Ali, to svakako nije realno za mnoge ljude, te ako želite da idete dalje – imajte u vidu da su neke destinacije su “održivije” od drugih.

Evo jedne lepe vesti za sve ljude sa Balkana. Naime, prema pisanju Njujork Tajmsa, a na osnovu liste koju je sastavilo desetak organizacija opredeljenih za održivost – gradovi i mesta u nama bliskoj Sloveniji, uključujući Ljubljanu, kao i lokacije u Španiji, svrstavaju se među najbolja mesta za turiste, ako želite da vaš CO2 otisak bude što manji.

Doduše, pominje se i Palau, najzapadnija država Okeanije, smeštena severozapadno od Nove Gvineje i jugoistočno od Filipina. Pre ulaska u ovo mesto, posetioci se moraju obavezati da će zaštititi prirodno i kulturno nasleđe. Time je Palau, među državama, postala “pionir u održivosti”.

Svaka od 100 destinacija koje su se našle na listi, odabrana je na osnovu određenih kriterijuma:
⦁ da imaju upravljačko telo za upravljanje održivošću;
⦁ da iskazuju posvećenost zaštiti prirodnih resursa, ljudi i nasleđa;
⦁ da beleže smanjenu potrošnju energije.

Cilj sastavljanja ovakve liste je da se, između ostalog, podigne granica po pitanjima održivosti za sve gradove, rekla je Kler Elis, predsednica Ekoturizma Australije, jedne od organizacija koje su pomogle u utvrđivanju liste.

Slovenija je, kaže Kler, bila među prvim zemljama koje su razvile alate za održivost i programe sertifikacije na nacionalnom nivou. Evropska unija je 2016. godine njen glavni grad, Ljubljanu, proglasila “najzelenijim gradom Evrope”, zahvaljujući javnom prevozu, pešačkoj i biciklističkoj infrastrukturi i posvećenosti zaštiti zelenih površina i uštedi otpadnih voda.

Sve više, Ljubljana i drugi održivi gradovi postaju svesni “preteranog turizma”, koji se dešava u gradovima kao što su Barselona i Venecija. U ovom italijanskom gradu, na primer, lokalno stanovništvo je sve više zabrinuto zbog brodova za krstarenje koji nanose štetu životnoj sredini, dominiraju horizontom i često stvaraju ogromnu gužvu.

Podsećamo da je Venecija prošlog aprila objavila kako će ubuduće naplaćivati ulazak u grad, čak i turistima koji žele da je posete na svega nekoliko sati. Turisti će na jednodnevnim izletima morati da plate naknadu od tri do deset evra, zavisno od toga u kom periodu godine posećuju Veneciju.
Slični problemi muče i Barselonu, koja ima sve veći broj posetilaca, iz godine u godinu.