Šta je “kilometraža namirnica”?

Mimo ekonomije i pružanja podrške lokalnim proizvođačima, postoji još jedan razlog zašto se sve češće apeluje na odabir proizvoda iz lokalnog uzgoja, a to je: ekologija, zaštita planete, smanjenje CO2 otiska.

Koliko se svet menjao i promenio dosad, govori i podatak da je Britanija nekada proizvodila najviše vrsta jabuka na svetu, ali sada uvozi čak 70 odsto.

U Bangladešu, rakovi su “zlatna koka” što se tiče izvoza, i putuju više od 16.000 km da stignu do Britanskih ostrva, iako Britanija ima račiće i kod kuće.

Dodatno, u SAD prosečna namirnica putuje čak 2.400 kilometara – dok ne stigne do tanjira kupca.

Evo još jednog zanimljivog podatka: Havaji gaje svoju šećernu trsku, pa ipak, uvoze ovu namirnicu koja proputuje 16.000 km u paketićima, ne bi li stigla do havajskih kafića.

Transportovanje hrane, generalno, predstavlja ogromno ekološko, socijalno i ekonomsko opterećenje, a među njima su vazdušno zagađenje i globalno otopljavanje.

Sam termin “kilometraža namirnica” ili “food miles” skovao je Tim Lang 1992. godine, a odnosi se na udaljenost koju hrani prevaljuje od proizvođača do potrošača.

Stoga, neki savesni potrošači sada radije biraju lokalno, kako bi barem malo doprineli očuvanju planete i smanjenju zagađenja.

Treba imati u vidu i ove procene: pomorski transport je 50 puta efikasniji od vazdušnog, u pogledu emitovanja ugljen-dioksida.