Šta je biodizajn i kako može promeniti – ne samo modu, već i svet?

O tome da region prati svetske trendove na ovom polju, govori i rad biodizajnerke iz BiH, Maje Halilović, o kojoj su pisali maltene svi domaći mediji

Biodizajn je relativno nov pojam u svetu mode, ali i ekologije. S pravom možemo reći da ova oblast ima mnogo dodira sa ekološkim pitanjima, jer se zasniva na odabiru i inkorporiranju biorazgradivih materijala. Ovde treba dodati i – krajnje neobičnih.

Osnivač biodizajna je Suzanne Lee, a sve je krenulo pre otprilike jednu deceniju. Kada se govori o tome šta je biodizajn i koji se materijali koriste, prva u centru pažnje je bakterija SCOBY, kultura bakterije i kvasca, jedina na svetu koja proizvodi stopostotnu celulozu.

Biomaterijali su, zapravo, nastali kao odgovor na preterano zagađenje, posebno plastikom, te je sasvim logično da mogu da je zamene. Opšte je poznato da su sintetičkim materijalima potrebne hiljade godina da se razgrade, a za sobom ostavljaju mikroplastiku – pogubnu za planetu.

Ono što izdvaja biomaterijale u odnosu na prethodno pomenute, jeste činjenica da se mogu razgraditi u roku od svega 3 meseca. Ipak, svakako je izazov baviti se ovom vrstom dizajna i mode uopšte, jer (još uvek) nema komercijalnu primenu.

U tom kontekstu treba istaći neophodnost da se, mimo podizanja ekološke svesti, radi na ekonomskom osnaživanju i podupiranju ovakvih projekata i ideja, kako bi biodizajneri uvideli isplativost svog rada. Dodatno, tehnologija bi mogla pomoći da odeća od, recimo, bakterije SCOBY jednog dana bude zaista nosiva.

Iako su biomaterijali trenutno u eksperimentalnoj fazi, svakako se mogu primeniti u različitim sferama – bilo u naučnom radu, ili u umetničkim projektima.

Specifično za biomaterijale je i to što nemaju vezu ni sa jednim drugim materijalom koji upotrebljavamo svakodnevno, tako da su i sa te strane dobra niša za sve investitore koji imaju “sluha” za buduće uspešne projekte. A ako govorimo o samoj suštini biodizajna, biodizajner strogo pazi da ne povredi nijedan živi organizam, a to znači da rukuje isključivo sa organizmima koji su jednoćelijski, prosti organizmi: bakterije, alge, micelijum.

Takođe, obaveza svih koji se bave ovom oblašću dizajna jeste da resurse dobavlja iz izvora gde se poštuje i dobro plaća radnik, gde postoje etički, ali i ekološki kod. Filozofija koja prati ovaj dizajn je zero waste, što znači da nema otpada.

Poznato je da otpad koji se polaže na deponiju emituje metan, CO2, koji potom odlazi u atmosferu i zagađuje okolinu, a cilj biodizajna je upravo suprotan: sprečavanjem gomilanja otpada, sprečava se i emitovanje štetnih gasova.