Sredozemno more oborilo novi toplotni rekord: Šta to znači za vremenske prilike u Evropi?
U ponedeljak je temperatura površine Sredozemnog mora dostigla najvišu zabeleženu vrednost ikada od preko 28.71°C, što je nadmašilo prethodni rekord od 28.25°C postavljen 2003. godine.
Podaci od Službe za praćenje toplotnih talasa u Sredozemlju potvrdili su da je temperatura mora oborila nove rekorde.
Više temperature vode predstavljaju rizik za morski život, kao što je bilo tokom toplotnih talasa između 2015. i 2019. godine, kada je 50 vrsta, uključujući mekušce i korale, značajno pretrpelo posledice.
Uticaj zagrevanja okeana osećaće se tokom jeseni i zime, kada će Sredozemno more oslobađati toplotu koju trenutno zadržava, što potencijalno može pojačati oluje.
Neviđena toplota oslobođena od strane mora može izazvati obilne kiše, ne samo u južnoj Evropi, već i u velikom delu ostatka kontinenta, jer Sredozemlje deluje kao izvor toplote i vlage za veći deo Evrope.
Ekstremni vremenski događaji dešavaju se širom Evrope
Ovo leto je obeleženo ekstremnim vremenskim događajima širom Evrope, od intenzivnih požara i toplotnih talasa do poplava i oluja sa gradom.
Prošle nedelje, gradonosne oluje u severnoj Italiji su povredile najmanje 110 osoba, dok su gradonosne kugle veličine teniske loptice zasule male gradove u Lombardiji na severu Italije.
Na jugu Italije, temperature su prešle 46°C, a neke bolnice u Rimu su zabeležile povećanje od 20 do 25 odsto ljudi koji su primljeni u hitne službe zbog dehidratacije, ili drugih bolesti izazvanih toplotom.
U Hrvatskoj, sličan toplotni talas je odneo šest života.
Požari u Grčkoj su zahvatili nekoliko ostrva, uključujući Krf i Rodos, prinudivši hiljade ljudi da evakuišu.
Španija je bila pogođena olujnim poplavama u severoistočnom gradu Saragosa, koje su izazvale haos na ulicama, dok su suše i dalje prisutne u većem delu španskog istočnog i južnog regiona, kao što su Katalonija i Andaluzija.
Šta uzrokuje takve ekstreme u vremenu?
Italija je posebno teško pogođena takozvanim “klimatskim trzajem”, koji je pogoršan različitim vremenskim fenomenima.
-Severna Italija se nalazi na granici između dve različite vazdušne mase, odnosno vazdušnih struja – objašnjava dr Đulio Beti, meteorolog iz Italijanskog nacionalnog istraživačkog saveta, za Euronews Green.
-Južna struja dolazi sa Sahare koja je veoma suva i sposobna da stvori ogromnu količinu vlage. Istovremeno, severnu Evropu dodiruju hladne i nestabilne vazdušne mase sa severnog Atlantika. Ovaj spoj različitih vazdušnih masa izaziva izuzetno jake oluje – kaže on.
Veliki deo južne Evrope nalazi se u ovom području između dve vazdušne mase, ili vazdušnih struja, koje se susreću na sredini, gde se nalazi centralna severna Italija, što dovodi do izuzetno velikih promena u vremenskim uslovima u poređenju sa toplotnim talasima na jugu zemlje.
Ovaj sukob vazdušnih struja takođe utiče na oblasti u blizini granica, uključujući severnu Španiju i Balkan, koje su takođe doživele ekstremne vremenske uslove u poređenju sa severnom Evropom.
Iako ovi vremenski sistemi, zajedno sa El Ninom, pogoršavaju ekstreme viđene u Evropi, analize pokazuju jasnu vezu sa klimatskim promenama koje su uzrokovane ljudskim delovanjem.
Grupa World Weather Attribution zaključila je da su nedavni toplotni talasi u Evropi postali najmanje 950 puta verovatniji zbog globalnog zagrevanja.
U budućnosti će biti potrebno više vremena da prođu toplotni talasi
Zbog hladnije klime severne Evrope koji se suprotstavlja sve većem zagrevanju na jugu, verovatno će u budućnosti biti viđeni još ekstremni vremenski uslovi, što će biti pogoršano ljudskim uticajem na klimu.
-U okolini severne hemisfere formirale su se toplotne kupole, što smo videli u Sredozemlju – kaže portparol MET kancelarije za Euronews Green.
-Zbog pomeranja vazdušne struje, ove toplotne kupole se zadržavaju i postaju izuzetno teške za pokretanje, tako da je drugi vremenski sistemi teško mogu zameniti. – dodaju oni.
Talas vrućine koji je zahvatio Italiju i veći deo južne Evrope i severnu Afriku traje već nedeljama dok anticiklon Cerberus prolazi kroz kontinent.
-Kako smo videli širom Evrope i severne Afrike, jednom kada se ovi sistemi formiraju, izuzetno je teško da ih pomerimo – dodaje portparol MET kancelarije.