Srbija se prilagođava klimatskim ciljevima postavljenim na COP28

Vlada Republike Srbije donela je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove do 2030. godine, sa Akcioni planom 2024–2026. godine.

Ovaj dokument, usvojen na nedavnoj konferenciji COP 28, obuhvata 25 mera s vremenskim okvirom za praćenje i sprovođenje.

Srbija sada ima jasnu klimatsku politiku s ciljem postizanja ugljenične neutralnosti i otpornosti na klimatske promene.

Na konferenciji se prvi put posle 28 godina usaglasio tekst koji poziva na napuštanje svih fosilnih goriva, smatrajući ga istorijskim.

Međutim, kritike stižu od naučnika i država koje su najviše pogođene klimatskim udarima.

Ključni cilj je povećanje udela obnovljivih izvora energije, a Srbija se obavezala na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 33,3% do 2030.

Evropska unija već smanjuje količinu energije iz fosilnih goriva, dok se Srbija suočava sa izazovom finansijske podrške za sprovođenje energetske tranzicije.

Investicije u klimatski pametnu infrastrukturu životne sredine vredne su preko pet milijardi.

Ipak, briga naučnika leži u nedoslednosti sprovođenja mera, a poslednja godina bila je najtoplija u istoriji merenja.

Jesen u Srbiji bila je najtoplija od 1951, a zima se prognozira samo na planinama.

Da bi se sprečilo dalje zagrevanje, napuštanje fosilnih goriva mora postati osnova politike svake države.

Srbija ima ambiciozan plan, ali izazovi poput poplava i oluja naglašavaju potrebu za ubrzanom akcijom u skladu s naučnim preporukama.