Srbija ima 824 MW vetra, svet ruši rekorde: 165 GW novih kapaciteta i istorijski rast OIE

Srbija Svetski dan vetra dočekuje sa 13 vetroelektrana ukupne instalisane snage 824,2 megavata (MW), ali i sa novim regulatornim okolnostima koje usporavaju dalji razvoj projekata, saopštilo je udruženje Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbija.

U izgradnji su dva velika vetroparka, Crni Vrh i Jasikovo, sa više od 200 MW novih kapaciteta, čime se Srbija približava granici od jednog gigavata (GW) čiste energije iz vetra.

Kako se navodi, sektor je u prethodnim godinama beležio stabilan rast. Instalisani kapacitet je sa oko 400 MW u 2023. godini porastao na više od 500 MW tokom 2024., da bi u junu 2025. dostigao 607 MW, što pokazuje ubrzanje investicionog ciklusa.

Od ukupno 824,2 MW, najveći deo, čak 789,96 MW, priključen je na prenosni sistem kojim upravlja Elektromreža Srbije (EMS), dok je 34,32 MW integrisano u distributivni sistem ODS-a.

Ipak, u sistemu postoji i snažan pipeline – u postupku priključenja kod EMS-a nalazi se 35 projekata ukupne odobrene snage od čak 5.767,75 MW, što ukazuje na veliki potencijal budućeg rasta.

Međutim, iz OIE Srbija upozoravaju da nedavne izmene Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom uvode značajnu neizvesnost u sektor. Prema tim izmenama, izrada novih studija priključenja za projekte iz varijabilnih obnovljivih izvora, poput vetra i sunca, odlaže se do poslednjeg kvartala 2029. godine, što u praksi znači usporavanje novih projekata i potencijalni zastoj investicionog ciklusa.

Dok se u Srbiji otvaraju regulatorna pitanja, globalno tržište vetra beleži istorijski rast. Prema podacima Globalnog saveta za energiju vetra (GWEC), tokom 2025. godine u svetu je instalirano rekordnih 165 GW novih kapaciteta, što predstavlja rast od oko 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Time je ukupni globalni kapacitet dostigao oko 1.299 GW, odnosno skoro 1,3 teravata (TW), a energiju iz vetra danas koristi čak 138 zemalja širom sveta.

U Evropi je, prema WindEurope, tokom 2025. dodato 15,1 GW novih kapaciteta, što je rast od 17 odsto, dok je ukupni evropski kapacitet prešao istorijskih 300 GW.

Posebno značajan trenutak zabeležen je u aprilu, kada su vetar i solar zajedno prvi put proizveli više električne energije nego gas na globalnom nivou, prema podacima istraživačkog centra Ember. Kombinovana proizvodnja iznosila je 531 TWh, dok su gasne elektrane proizvele 477 TWh, što se smatra prekretnicom u globalnoj energetskoj tranziciji.

Dodatni impuls dao je i offshore sektor, gde je priključeno 9,3 GW novih kapaciteta vetra na moru, dok je globalni offshore ukupno dostigao 92,5 GW, odnosno oko 7,1 odsto ukupnog vetro kapaciteta u svetu. Kina je zadržala lidersku poziciju, dok Evropa beleži stabilan rast zahvaljujući regulatornoj podršci i investicijama u mrežnu infrastrukturu.

Sve ove brojke pokazuju da se svet ubrzano kreće ka energetskom sistemu zasnovanom na vetru i suncu, dok Srbija, uprkos snažnom potencijalu, ulazi u period regulatorne neizvesnosti koji bi mogao da odredi brzinu njenog uklapanja u globalni trend.