Solarna energija biće pristupačnija i efikasnija, postaće sastavni deo života

Solarna energija biće pristupačnija i efikasnija i postaće sastavni deo života, a ako ljudi žele da se ponašaju održivo moraće da smanje potrošnju energije i koriste ono što je u njihovom okruženju, poručeno je u Beogradu na panelu “Zelena energetika – za održiviju budućnost”.

V.d direktora Uprave za finansiranja i podsticanje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike Milan Macura rekao je, na panelu koji je organizovala kompanija “Novosti”, da je na sednici Vlade Srbije jutros usvojen integrisani nacionalni energetski i klimatski plan koji stavlja fokus na energetsku efikasnost na poboljšanje i uvođenje što više obnovljivih izvora energije.

“Ideja nam je da 2030. svaki drugi megavat čas proizveden bude iz obnovljivih izvora energije”, rekao je on.

On je naveo da kako bi se postiglo da energetika bude održiva, da mora da se vodi računa kako se se proizvodi toplotna energiju koja je neophodna posebno u zimskom periodu.

“Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj pokrenulo je projekat uvođenja obnovljivih izvora energije u 10 toplana u Srbiji. Projekat je vredan 40,5 miliona evra i uspeli smo da obezbedimo sredstva”, rekao je on.
Predstavnik kompanije NIS, direktor Funkcije za HSE, Ivan Dmitriev rekao je da ta kompanija ulaže dosta vremena i investicija u solarne panele i da je sada potpuno siguran da je to vrlo važan aspekt biznisa i budućnost razvoja firme.

“Od 2022. godine, krenuli smo sa postavkom solarnih panela na naše objekte maloprodaje, na naše benzinske stanice i sada, krajem 2023. godine, imamo postavljene panele već na 45 objekata maloprodaje. Znači rok trajanja tih panela je duži od 25 godina”, rekao je on.

Dodao je da su solarni paneli doneli uštedu sa aspekta ekonomskog profita, ali i da su se pokazali efikasnim kada je reč o smanjenju negativnih emisija.

“Imamo u planu i mogućnost postavke tih panela i na administrativne zgrade u okviru programa Zajednici zajedno po tim gradovima gde je NIS predstavljen sa aspekta biznisa. Tako da sam siguran da mi smo započeli dugotrajan i vrlo uspešno putovanje po zelenoj agendi i ovoj energetskoj tranziciji”, rekao je Dmitriev.

On je rekao i da je NIS nedavno objavio konkurs u vrednosti od 144,5 miliona dinara, namenjenih za finansiranje projekata postavljanja solarnih panela za proizvodnju sopstvene električne energije, u kojem do 13. septembra mogu da učestvuju ustanove od javnog značaja u 13 lokalnih samouprava.

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sara Pavkov podsetila je da je 2021. godine usvojen zakon o klimatskim promenama i da je to tada bio veliki izazov, jer se donosio zakon o obnovljivim izvorima energije i pripremao strateški dokument, odnosno nacionalni energetski i klimatski plan.

“Uz velike izazove smo u okviru strategije niskougljeničnog razvoja, koja je jedna od dva strateška dokumenta proizišla iz tog zakona, definisali konkretne mere za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte iz svih grana privrede, koji će pored toga paralelno da utiču i na smanjenje emisija gasnih materija o kojima šira javnost sve češće govori i interesuje se, a to su zagađujuće čestice, PM čestice”, rekla je ona na panelu.

Ona je navela da je usvojen još jedan strateški dokument, koji je važan u procesu gde će se privreda pripremati, što se, kako je navela, već sada radi, pripremom zahteva za podnošenje za dobijanje licence za MRV sistem u okviru klimatskih promena gde će svaki deo industrije i privrede morati da izveštava o svojim emisijama.

“Sigurna sam da će ovi procesi dovesti do pozitivnog efekta da bismo mogli da pomirimo te dve strane. Stranu koja je jako značajna koja se tiče što veće upotrebe i diverzifikacije energenata kroz učešće obnovljivih izvora energije, a sa druge strane da se potrudimo da zaštitimo životnu sredinu u svim okvirima i u skladu sa svim onim što je regulativa definisala kako bismo mogli sutra da budemo svi mi konformni u smislu da se i grejemo, a sada u ovom periodu vidite da nam je neophodno da se poprilično ohladimo u ovim tropskim toplotnim udarima koje imamo pod uticajem klimatskih promena”, rekla je ona.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac naveo je da obnovljivi izvori energije ne emituju ugljen dioksid, niti nikakve čestice i da su vrlo dobri u pogledu životne sredine.

Dodao je da će solarna energija biti pristupačnija i efikasnija te da će postati sastavni deo života.

“Hteli mi to ili ne, bićemo prinuđeni, ako hoćemo da se ponašamo održivo, da smanjimo potrošnju energije i da koristimo ono što je u našem okruženju, da nemamo više centralizovanu proizvodnju energije, nego decentralizovanu što su i osnovni koncepti evropske energetske politike”, rekao je on.