Sirijci na severoistoku se bore s dvostrukom krizom: razornim posledicama sukoba i neumoljivim uticajem ekološkog propadanja.
Reka Habur, nekada žila kucavica poljoprivrede, sada teče zagađena naftnim mrljama, čineći poljoprivredu opasnim poduhvatom.
Očajni poljoprivrednici poput Rajada Al-Asvada suočavaju se sa mračnim izborima, razmišljajući o trovanju svoje zemlje zbog zagađenja.
Ova ekološka katastrofa vuče korene iz vojnih udara na rafinerije nafte, pogoršavajući već ozbiljnu situaciju u regionu pogođenom sukobom.
Usred ovog nemira, spontani napori za ekološko ozdravljenje izbijaju kao svetionik nade.
Kampanja Aghras Al-Somoud, koju predvodi 31 organizacija civilnog društva, ima za cilj da posadi 1.000 stabala kako bi se borilo protiv suše i ekoloških posledica ratovanja.
Takve inicijative, iako male u obimu, predstavljaju kolektivnu otpornost protiv nepogoda.
Dok se Sirijci udružuju da sade drveće, oni ne samo što simbolizuju borbu protiv klimatskih promena, već i ponovno osvajaju zajedničke prostore i neguju krhki ekosistem.
