SEDAM VRSTA KOJE SU TEŠKO POGOĐENE KLIMATSKIM PROMENAMA: Jedna je već izumrla zbog suše?!

Klimatske promene nanose “široke i značajne” štete životinjama i biljkama, koje se bore da se prilagode novim uslovima, prema velikom izveštaju objavljenom u ponedeljak. Izveštaj, koji je sačinio Međuvladin panel za klimatske promene UN (IPCC), otkriva da se mnoge vrste kreću ka severu ili u dublje vode kako bi preživele dok se njihova staništa pomeraju.

Takođe su prisiljene da menjaju svoje ponašanje. Na primer, mnoge ptice gnezde, razmnožavaju se i migriraju ranije jer proleće stiže ranije nego pre.

“Dokazi o uticaju klimatskih promena su najjači i najopsežniji za prirodne sisteme,” navodi izveštaj, piše Srbija Danas.

Trenutna istraživanja sugerišu da će pobednici u ovoj transformaciji biti prilagodljive vrste koje šire svoje područje, uključujući mnoge korove i štetočine, kao i hladno-senzitivne invazivne vrste poput burmanskog pitona u Floridi, rekao je Peter Alpert, direktor programa u oblasti ekološke biologije na Nacionalnoj naučnoj fondaciji SAD u Arlingtonu, Virginia.

Gubitnici, rekao je Alpert, verovatno će biti vrste koje su visoko specijalizovane u ishrani ili staništu, posebno one čija staništa potpuno nestaju.

To bi moglo uključivati vrste poput koala, koje se pretežno oslanjaju na eukaliptus za preživljavanje, i mnoge životinjske i biljne vrste koje žive samo na izolovanim planinskim vrhovima.

“Moramo da se nadamo da će moći dovoljno brzo da se prilagode,” rekao je. “Vrste su prolazile kroz slične promene u prošlosti, ali [te promene] su verovatno trajale hiljadu puta duže.”

Bob Scholes i Hans-Otto Pörtner, autori IPCC-a koji su doprineli poglavljima izveštaja o ekosistemima, složili su se u zajedničkoj izjavi za National Geographic da se trenutne ljudske klimatske promene dešavaju mnogo brže nego u prošlosti.

Scholes, sistemski ekolog iz Saveta za naučna i industrijska istraživanja (CSIR) u Pretoriji, Južna Afrika, i Pörtner, fiziolog životinja i marinac biolog sa Instituta Alfred Wegener u Bremerhavenu, Nemačka, istakli su šest vrsta koje su već u opadanju zbog klimatskih promena:

1. Riba filefish sa narandžastim tačkama (Oxymonacanthus longirostris). Ova riba živi u staništima koralnih grebena, na kojima je potpuno zavisna, a sama staništa su u opadanju delimično zbog klimatskih promena. Pored toga, riba filefish sa narandžastim tačkama je veoma osetljiva na toplu vodu: Ovaj organizam je izumro u Japanu tokom toplog perioda u 1988. godini.

2. Drvo kviver (Aloe dichotoma). Ovo sočno drvo je endemsko za (i emblema) suve oblasti jugozapadne Afrike, uključujući Južnu Afriku i Namibiju. Poglavlje četiri petog IPCC izveštaja “pokazuje, po prvi put, da brzina klimatskih promena može biti jednako važna za opstanak vrsta kao i magnituda, i da je drveće najosetljivije na brze promene,” rekao je Scholes. Dobro proučavana vrsta, drvo kviver ne može da raste i širi se dovoljno brzo da bi se prilagodilo brzo menjanju klime.

3. Polarni medved. Priča o ovom velikom predatoru je dobro poznata: Arktički morski led na kojem ove životinje love postepeno nestaje tokom leta. Morski led se formira kasnije u jesen i nestaje ranije u proleće. “Kako se arktički morski led povlači, polarni medvedi moraju da koriste alternativne izvore hrane, poput hrane na kopnu,” rekli su naučnici, i neki gladni polarni medvedi su se okrenuli jajima gusaka. Ali to nije najbolja alternativa, primetio je Steven Amstrup, glavni naučnik za Polar Bears International, u prethodnoj priči. “Neki medijski izveštaji su sugerisali da bi to moglo značiti da polarni medvedi mogu jednostavno doći na obalu i jesti kopnene hrane i nekako da se snađu bez morskog leda,” rekao je Amstrup. “Nemamo apsolutno nikakve dokaze da imaju sposobnost da to urade.”

4. Adelijski pingvin. Ove antarktičke ptice većinom se hrane malim rakovima zvanim kril. Kril živi na donjim stranama ledenih ploča, gde pronalazi zaklon i alge kao hranu. Međutim, kako se antarktički morski led povlači, populacije krila opadaju – što znači da pingvini moraju migrirati dalje da bi pronašli hranu. Trošenje mnogo više energije za pronalaženje hrane čini pingvine manje uspešnima u razmnožavanju i podizanju mladunaca, rekli su naučnici.

5. Cod severnoatlantski. Prekomerni ribolov je istorijski uzrokovao opadanje broja ove ribe, ali se populacije obično oporavljaju. Ne i duž severoistočne obale Severne Amerike, gde populacije nisu se oporavile otkako su se srušile 1990-ih. “Čini se da je ceo ekosistem promenjen,” rekli su naučnici, i “to može uključivati uticaj klime zbog promena u morskim strujama i priliva hladnih arktičkih voda.”

6. Acropora cervicornis i korali širom sveta. Ovaj organizam koji gradi grebene “je u opadanju gotovo svuda, iz kombinacije razloga,” rekao je Pörtner, uključujući zagrevanje voda – korali su osetljivi na promene u temperaturi okeana. Acropora cervicornis, na primer, nekada je bila rasprostranjena u Karibima, ali je sada ograničena na nekoliko malih oblasti, verovatno zbog zagrevanja.

IZUMRLA: Zlatni žaba (Bufo periglenes). Zajedno sa Monteverde harlequin žabom (Atelopus varius), takođe iz Srednje Amerike, zlatna žaba je među veoma malim brojem vrsta čije je nedavno izumiranje sa srednjom sigurnošću pripisano klimatskim promenama, prema Scholesu i Pörtneru. Poslednji put viđena 1989. godine, zlatna žaba je živela u planinskim oblačnim šumama koje su nestale zbog suše i drugih klimatskih promena. Drugi zbunjujući faktori uključuju smrtonosni gljivični patogen, koji je ubio mnoge amfibije širom sveta.

Pokušaj usporavanja brzine klimatskih promena “je presudan za budućnost mnogih vrsta,” rekli su Scholes i Pörtner.

“Da bismo spasili mnoge vrste, ne samo da moramo radikalno smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte, već to moramo učiniti brzo,” rekli su.

Potencijalna rešenja za klimatske promene uključuju povećanje energetske efikasnosti vozila, domova i zgrada, kao i povećanje upotrebe energije iz vetra i sunca, vodika proizvedenog iz obnovljivih izvora i drugih alternativnih energija.

U međuvremenu, svet može “značajno pomoći smanjenjem drugih pritisaka na vrste, prvenstveno gubitka staništa, prekomernog korišćenja i zagađenja; i obezbeđivanjem nesmetanih puteva za kretanje vrsta.”