Na nedavnom sastanku Saveta za životnu sredinu, države članice EU su se sukobile oko toga da li uključiti pomorski transport u predložene propise koji ciljaju na mikroplastiku.
Zemlje poput Kipra, Češke, Finske, Nemačke, Grčke, Italije, Letonije, Poljske i Slovenije su se protivile jednostranoj akciji EU, umesto toga zagovarajući da Međunarodna pomorska organizacija (IMO) preuzme vođstvo u razvoju međunarodnih rešenja.
Oni su istakli tekuće rasprave u IMO-u o plastici kao osnovu za akciju EU, sugerirajući da bi preduzimanje preventivnih mera moglo ometati globalnu saradnju i potencijalno izazvati trgovinske i konkurentske probleme.
Dok su neke zemlje, poput Finske, izrazile otvorenost za ponovno razmatranje mera EU u očekivanju ishoda IMO-a, druge, poput Kipra i Slovenije, radije bi sačekale odluke IMO-a pre nego što razmotre propise EU.
Iako su postojale rezerve pojedinih država članica, komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus je potvrdio da će Komisija podržati rešenja u skladu sa razvojem IMO-a, istovremeno čuvajući konkurentnost industrije EU.
Međutim, nedavni glasovi Evropskog parlamenta u korist podvrgavanja pomorskog transporta plastičnih granula propisima EU otvaraju mogućnost za potencijalne konflikte u budućim međuinstitucionalnim pregovorima.
Sa sve većom pažnjom koja se posvećuje mikroplastici u morima nakon incidenata poput nedavnog izliva granula u Galiciji, Španija, očekuje se da će debata o odgovarajućem opsegu i pristupu rešavanju ovog ekološkog problema intenzivirati kako u okviru EU, tako i na međunarodnoj sceni.