Rusija mora da plati ekološku štetu u Ukrajini, kaže međunarodna grupa

Ukrajina bi od Rusije trebalo da traži reparacije za ekološke troškove kao što je zagađenje nagaznim minama, navela je grupa međunarodnih ličnosti, uključujući klimatsku aktivistkinju Gretu Tunberg i evropske političare u izveštaju u petak.

Preporuke, namenjene i Ukrajini i međunarodnoj zajednici, uključuju uspostavljanje tela na visokom nivou koje će nadgledati prikupljanje i očuvanje dokaza o uticaju na životnu sredinu i imenovanje zvaničnika koji će nadgledati rekonstrukciju pogodnu za klimu.

Izveštaj grupe ukazuje na zagađenje ukrajinskog tla minama i proboj brane Kahovka prošlog juna, koji je, između ostalih uticaja na životnu sredinu, poplavio delove obradivog zemljišta i osetljive ekosisteme prenosi Rojters.

Pravni stručnjaci koji pomažu Ukrajini rekli su da je velika verovatnoća da Rusija stoji iza kolapsa. Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je Ukrajinu da je uništila branu kao taktiku koju podržava Zapad za eskalaciju sukoba.

Međunarodna grupa, koju je prošle godine osnovala ukrajinska predsednička administracija da istraži pitanja u rasponu od nuklearne bezbednosti do zagađenja zemljišta, predstavila je 50 preporuka koje imaju za cilj praćenje štete od skoro dvogodišnje invazije, pozivanje Rusije na odgovornost i planiranje zelenog oporavka.

“Predsednik nam je dao težak zadatak”, rekla je kopredsedavajuća Margot Valstrom, bivša švedska ministarka spoljnih poslova i dodala da „svetu nedostaje saglasnost o standardima za merenje ekološke štete (od rata)”.

Volstrom i nekoliko drugih članova grupe od 12 ljudi, uključujući komesara Evropske unije za životnu sredinu Virginijusa Sinkevičijusa i potpredsednicu Evropskog parlamenta Hajdi Hautalu, bili su u petak u Kijevu, gde su se sastali sa predsednikom Volodimirom Zelenskim kako bi razgovarali o izveštaju.

“Moramo pronaći zajedničke odgovore na sve ekološke pretnje izazvane ratom”, rekao je Zelenski na društvenim mrežama zajedno sa snimkom sastanka.

“Bez ovoga neće biti povratka u normalan, stabilan život”, dodao je.

U izveštaju je preporučeno da ukrajinski generalni tužilac razvije strategiju za krivično gonjenje štete po životnu sredinu tokom rata i razmotri ratifikaciju Rimskog statuta, kojim je uspostavljen Međunarodni krivični sud.

Grupa je takođe preporučila Ukrajini da ubrza razvoj svoje strategije protivminskog delovanja i kreira nacionalne smernice o uklanjanju toksičnog otpada, kao što su azbestni ruševine i kontaminirani sediment iz proboja brane Kahovka.

Da bi platila takav posao, grupa je „ohrabrila da se razmotre svi načini za reparaciju“, uključujući korišćenje ruske državne imovine koja je zamrznuta na računima u inostranstvu.

“Mislim da će doći trenutak kada bude pravno ispravno rešenje”, rekao je Hautala, misleći na primenu tih sredstava na štetu po životnu sredinu.

Gornji dom ruskog parlamenta zatražio je od Ministarstva finansija da izradi zakon koji bi uveo uzvratne mere Zapadu ako krene protiv zamrznute ruske imovine.

Brisel je prošlog decembra pristao da otvori pregovore o članstvu sa Kijevom, ali je izložio niz reformi politike, uključujući životnu sredinu i klimatske promene.

“Nadam se da sa današnjim ishodom možemo samo da pojačamo ovaj napor i, naravno, uskoro Ukrajinu (kao) deo Evropske unije”, rekao je Sinkevičijus, komesar EU za životnu sredinu.