Rudarenje za čiste baterije: Morsko blago, ili ekološka katastrofa?
Na dnu okeana leže neprocenjive količine kritičnih minerala poput nikla, bakra, kobalta i mangana – dragocenih resursa za baterije električnih vozila i tranziciju prema čistoj energiji.
Ovi metali obilno se nalaze u Pacifičkom okeanu, tačnije u području poznatom kao Zona Clarion-Clipperton.
Međutim, dubokomorsko rudarenje ovih resursa izazvalo je globalnu kontroverzu zbog strahovanja od potencijalnih ekoloških katastrofa koje bi moglo prouzrokovati u još uvek nedovoljno istraženim delovima naše planete.
Međunarodni propisi za ovu delikatnu oblast još nisu definisani, a Međunarodna morska vlast (ISA), nadležna agencija UN-a, nedavno je propustila ključni rok za njihovo donošenje.
Sada će morati da prihvati aplikacije za rudarenje bez jasnih regulativa.
Kompanija The Metals Company najavljuje da će podneti aplikaciju narednog leta i započeti eksploataciju 2025. godine, što izaziva zabrinutost širom sveta.
Stručnjaci upozoravaju na osetljivost dubokog mora na poremećaje i ukazuju na to da još uvek znamo veoma malo o njegovim funkcijama.
Međutim, Gerard Barron, izvršni direktor The Metals Company, tvrdi da je potrebno uporediti potencijalne ekološke posledice dubokomorskog rudarenja sa štetama koje već nastaju usled rudarenja na kopnu, kao što su deforestacija u Indoneziji usled niklanog rudarenja, ili dečji rad u kongoanskim rudnicima kobalta.
Potražnja za niklom, bakrom, kobaltom i manganom dramatično će rasti u narednoj deceniji, a dubokomorsko rudarenje može biti odgovor na ovu potražnju.
Ipak, kontroverza oko potencijalnih ekoloških šteta ostaje nerešena.
Da li će dubokomorsko rudarenje doprineti održivosti globalne metalne industrije, ili će prouzrokovati nepopravljive ekosistematske posledice, ostaje predmet debate, perspektive i daljih naučnih istraživanja.