Rekordno nizak nivo leda na Antarktiku: Kritična tačka bez povratka?

Nedavno objavljena studija o uticaju klimatskih promena na kontinent Antarktika donosi zabrinjavajuće vesti – morski led na ovom ogromnom ledenom kontinentu dosegnuo je rekordno niske nivoe ove godine, a stručnjaci upozoravaju da se bližimo kritičnoj tački bez povratka.

Prema podacima istraživača, minimalni prekrivač leda na Antarktiku pao je ispod dva miliona kvadratnih metara prošle godine, prvi put od kada su počela satelitska merenja 1978. godine.

Još alarmantnije, ove godine je taj nivo dodatno opao, postavljajući nove negativne rekorde, kako je objavljeno u časopisu “Frontiers in Environmental Science”.

Profesorka Ana Hog sa Univerziteta u Lidsu, jedna od koautora studije, ističe da oporavak od ovih posledica zahteva znatno vreme – čak decenijama ili čak vekovima.

-Brze solucije za zamenu izgubljenog leda nema. Svedoci smo dugotrajnog procesa, možda čak i neizvodljivog – istakla je Hog.

Ovogodišnji minimum leda čak je 20 posto ispod proseka poslednjih četiri decenije.

Da bi se bolje dočarala ogromnost ovog gubitka, istraživači navode da je ekvivalentan površini gotovo deset puta većoj od Novog Zelanda.

Tim Naiš, direktor Centra za istraživanje Antarktika na Univerzitetu Viktorija u Velingtonu, alarmira nas na moguće posledice.

-Približavamo se kritičnim tačkama koje, ako budu pređene, mogu dovesti do ireverzibilnih promena sa ozbiljnim posledicama za buduće generacije – upozorio je Naiš.

Globalno zagrevanje, podstaknuto emisijom fosilnih goriva, učinilo je Antarktik izuzetno ranjivim na ekstremne klimatske događaje.

Studija jasno naglašava da će ovaj uticaj verovatno dodatno eskalirati.

Promene klime će prouzrokovati veće toplotne talase, kolaps ledenih ploča i dalje smanjenje morskog leda, sugerirajući nedavne dokaze iz naučnih studija koje obuhvataju antarktički okean, atmosferu, ledene oblasti i biosferu.

Iako tačan uticaj klimatskih promena na Antarktik i okolni okean još uvek nije u potpunosti razumljiv, ubrzan gubitak morskog leda jasno ukazuje na intenziviranje ekstremnih događaja usled rasta globalnih temperatura.

Martin Sigert, glaciolog sa Univerziteta Egzeter, naglašava da je “naučno razumno” pretpostaviti ovu vezu.

Prošle godine je nenormalna suptropska toplota i vlažnost, prenesene atmosferskom rekom iz Australije, izazvala ekstremno visoke temperature do 38,5 stepeni iznad proseka, čime je postavljeno rekordno odstupanje od normale.

Sitnica više informacija nalazi se na stranicama stručnjaka, koji i dalje pokušavaju da razumeju ovaj složeni problem i da nađu mogućnosti zaštite ovog jedinstvenog kontinenta i naše planete.