Planeta se davi u plastici: Evo zašto nam je pored reciklaže potrebno novo rešenje gorućeg problema

U 2017. godini, SAD su proizvele skoro 32 miliona metričkih tona plastike, prema Agenciji za zaštitu životne sredine. Ako želite da smanjite svoj doprinos problemu zagađenja plastikom, reciklaža može izgledati kao lako rešenje.

Ali šta se dešava nakon što stvari od plastike bacite u kantu za reciklažu?

Nažalost, ishod nije tako ružičast kao što mnogi misle; Malo je verovatno da će reciklaža plastičnim stvarima dati novi život, rekao je Džon Hočevar, morski biolog iz Greenpeace USA. Od ukupnog otpada proizvedenog u 2017. godini, samo 8,4% je na kraju reciklirano, prema Agenciji za zaštitu životne sredine. Ne radi se o tome da potrošači nisu motivisani da recikliraju ili da nemaju spreman pristup programima reciklaže; Sjedinjene Države jednostavno nemaju odgovarajuću infrastrukturu.

• U većem delu zemlje većina vrsta plastike se ne može reciklirati – rekao je Hočevar za Live Science.

U nedavnom izveštaju koji je objavio Greenpeace, ispitano je 367 objekata za reciklažu materijala u Sjedinjenim Državama i otrkiveno je da se samo plastične boce redovno recikliraju. Sudbina većine drugih vrsta plastike obično je deponija ili spaljivanje.

Nije sva plastika ista. Ako okrenete prozirnu plastičnu bocu, poput onih koje se koriste za kečap ili deterdžent za pranje veša, primetićete broj “1” unutar trouglastog simbola – što znači da je napravljena od materijala koji se zove PET (polietilen tereftalat). Neprozirna pakovanja, poput onih koji čuvaju mleko, dobijaju broj “2”, što znači da su napravljeni od materijala koji se zove HDPE (polietilen visoke gustine). U objektima za obnavljanje materijala ili MRF-ovima, plastika se sortira na osnovu ovih brojeva (dolaze do 7), koji označavaju koliko se i kako stvari i ambalaže od plastike mogu reciklirati.

Brojevi 1 i 2 se relativno dobro mogu reciklirati, rekla je Kara Počiro, direktorka komunikacija Udruženja reciklera plastike. Ovi materijali se seku, tope u pelete i prodaju proizvođačima za ponovnu upotrebu.

Od njih se mogu napraviti tepih, odeća, plastična ambalaža, kao i drugi proizvodi, rekao je Počiro za Live Science.

Recikliranje postaje komplikovanije sa većim brojevima, nazvanim “mešovita plastika”, rekao je Pochiro. Prema izveštaju Greenpeace-a, ovaj otpad čini oko 69% od ukupne količine plastike koju koristimo. Mnogo je skuplji i energetski intenzivniji za obradu od brojeva 1 i 2. U prošlosti, mnoga postrojenja za reciklažu su izvozila mešanu plastiku, često u Kinu. Ali pre dve godine Kina je zabranila uvoz stranog plastičnog otpada.

Postrojenja za reciklažu moraju da budu inovativnija. Na primer, u Los Anđelesu postrojenja za reciklažu i dalje neće prerađivati plastiku sa brojevima većim od 2. Umesto toga, ovakvu plastiku odlažu na deponije ili spalionice, objavio je Gardijan prošle godine.

Nova kineska politika, međutim, nije učinila mnogo da promeni sudbinu američke plastike, rekao je Hočevar. Mnoge od bala plastike koje su otpremljene u Kinu bile su kontaminirane otpadom koji se ne može reciklirati, rekao je on. Te neupotrebljive bale su bačene na deponije ili u okean. Problem se nije pogoršao – samo se preselio na američko tlo, rekao je.

• Samo bi sve to spojili i poslali u Kinu. Ono što se dogodilo nije bilo nimalo transparentno – rekao je Hočevar. Nije bilo načina da se kaže šta se reciklira, a šta ne, dodao je.

Ono što Sjedinjenim Državama treba je infrastruktura opremljena za obradu drugih vrsta plastike, rekao je Pochiro. Ali Hočevar predviđa drugačije rešenje: “Zaista jednostavan odgovor je da moramo prestati da proizvodimo toliko plastike.”

Uz to, da li je reciklaža vredna toga? Za boce sa oznakom “1” ili “2”, odgovor je “da”, rekao je Pochiro. Postoji i rastuće tržište za plastiku sa oznakom “5”, fleksibilnu plastiku koja uključuje mini pakovanja za jogurt. Sve veći procenat petica se zapravo reciklira. Za druge brojeve, važno je proveriti ograničenja vašeg lokalnog postrojenja za reciklažu, rekao je Pochiro.

Hočevarov odgovor je bio jednostavniji: odlučno „ne“ na brojevima 3, 4, 6 i 7. Ova plastika je samo uništila već nategnut sistem reciklaže, rekao je on.

To čini više štete nego koristi – zaključio je Hočevar.