Pariski sporazum u fokusu: Da li su zemlje ispunile svoje obaveze?

UN Global Stocktake (UNGS) je proces koji ima za cilj proceniti napredak zemalja u postizanju ciljeva Pariskog sporazuma u vezi sa smanjenjem globalnog zagrevanja.

Pariski sporazum je međunarodni pravno obavezujući sporazum o klimatskim promenama, koji ima za cilj ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5°C iznad nivoa preindustrijskog doba, među ostalim ciljevima.

UNGS je prvi takav proces u okviru UN-a, a njegova svrha je da se svakih pet godina analizira stanje i utvrdi šta je potrebno da bi se postigli ciljevi Pariskog sporazuma.

Ovaj proces predstavlja važan mehanizam za praćenje i ocenjivanje napora zemalja u vezi sa klimatskim ciljevima koje su same postavile.

Tokom poslednje dve godine, pažljivo su analizirani planovi svake zemlje za smanjenje emisija, poznati kao Nacionalno određeni doprinosi (NDC), kao i drugi ključni podaci, uključujući strategije za prilagođavanje klimatskim promenama, potrebe za finansiranjem i tehnološke zahteve.

Ovi podaci su detaljno analizirani od strane eksperata i delegata zemalja, a rezultati su sažeti u seriji izveštaja i zaključaka.

Nalazi ovog pregleda će biti od suštinskog značaja kako bi se zemljama pomoglo da procene i ojačaju svoje NDC-ove, što je osnova za diskusije na klimatskom samitu COP28 zakazanom za novembar.

Pariski sporazum je od izuzetnog značaja, jer ima za cilj sprečiti najteže posledice klimatskih promena.

Potpisnici su se obavezali da će “smanjiti porast globalne prosečne temperature znatno ispod 2°C iznad nivoa preindustrijskog doba” i nastojati “da ograniče porast temperature na 1,5°C iznad nivoa preindustrijskog doba”.

Trenutno je zagrevanje već dostiglo 1,1°C iznad nivoa preindustrijskog doba, što je rezultiralo ekstremnim vremenskim uslovima, uključujući obilne padavine, intenzivne vrućine i suše, kao što smo videli ovog leta u Evropi.

UNGS je od ključne važnosti, jer će oceniti da li se ostvaruju ciljevi Pariskog sporazuma i identifikovati oblasti u kojima je potrebna dodatna akcija u vezi sa klimatskim promenama.

Ovaj pregled će pomoći donosiocima politika da prepoznaju prepreke i pruže “izvodljive, efikasne i niskotroškovne” akcije koje će pomoći zemljama da smanje emisije koje doprinose globalnom zagrevanju.

Da bismo ograničili globalno zagrevanje, emisije štetnih gasova moraju se gotovo prepoloviti do 2030. godine, prema UN-u.

Da bismo postigli ovaj cilj, neophodno je prelaziti sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, podsticati korišćenje električnih vozila, unapređivati energetsku efikasnost, smanjivati otpad hrane, zaustaviti seču šuma i obnoviti prirodne ekosisteme.

COP28, koji će se održati u novembru, neće samo proceniti rezultate Globalnog Stocktake-a, već će razmotriti i druge ključne teme u vezi sa klimatskim promenama.

To uključuje i pitanje fondova za gubitke i štete, gde bogate zemlje pružaju podršku ranjivim zemljama u razvoju kako bi se nosile sa neposrednim posledicama klimatskih promena.

Takođe će se razgovarati o pravičnom prelasku na obnovljive izvore energije i drugim pitanjima od suštinskog značaja za našu planetu.