Ovaj faktor je ključan za preživljavanje globalnog zagrevanja

Novo međunarodno istraživanje, u kojem je učestvovala i jedna hrvatska naučnica, pokazalo je da se u evropskim zemljama ne prati dovoljno genetska raznolikost unutar vrsta, koja je važna za preživljavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.

Očuvanje genetske raznolikosti životinja i biljaka postaje imperativ u suočavanju s izazovima klimatskih promena, i igra ključnu ulogu u adaptaciji vrsta novim uslovima.

Istraživanje je, inače, objavljeno 15. januara 2024. u časopisu Nature Ecology and Evolution i pokazuje da su trenutni napori u Evropi nedovoljni i da zahtevaju inovativan i dugotrajan pristup.

U tom praćenju najbolje rezultate beleži Švedska, a Hrvatska je u rangu s ostalim zemljama jugoistočne Evrope, što znači da je praćenje nedovoljno, piše Index.

Nova studija, sprovedena u 38 evropskih zemalja, posebno je proučavala vodozemce, ptice, velike mesoždere i šumsko drveće. Veliki mesožderi su grupa s najvećim fokusom, dok za vodozemce, grupu koja se smatra naročito osetljivom na klimatske promene – postoji vrlo malo programa.

Rezultati pokazuju značajne razlike u naporima u praćenju između zemalja. Budući da je Hrvatska kontinentalna i mediteranska zemlja sa značajnim morskim i vodnim resursima, koji će sigurno biti i već jesu pogođeni klimatskim promenama, nužno je krenuti u sistemske programe praćenja genetske raznolikosti, dodaje Index.

Potrebno je uvesti finansiranje programa uzimanja uzoraka na terenu, ekstrakcije DNA, genotipizacije populacija i detektovanja statusa genetske raznolikosti tih populacija. Genetsko praćenje mora da se odvija u nekom vremenskom sledu, a nakon toga se moraju donositi zaključci za potrebne akcije, ako se uoči trend pada genetske raznolikosti.