Otpad od hrane može da se iskoristi za zelenu energiju

U Srbiji se godišnje baci ili izgubi 770.000 tona hrane, od čega 90 odsto završava na deponijama. Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj predstavili su pilot projekat kako otpad od hrane može da se iskoristi za zelenu energiju.

Jedan od glavnih uzroka požara na deponijama je organski otpad, odnosno otpad od hrane. On se pretvara u metan koji lako plane, zagađuje vazduh, vodu, zemljište i doprinosi globalnom zagrevanju. Tri beogradska ugostiteljska objekta su od aprila do jula prikupila 24 tone otpada od hrane koji je prerađen u biogas, što je količina koju, recimo, 790 stabala apsorbuje za godinu dana.

„Veoma je važno da se i ostali privredni subjekti posebno hoteli i restorani pridruže u pravilnom zbrinjavanju otpada od hrane jer mi smo za samo tri meseca uspeli da smanjimo emisije štetnih gasova za 16 tona“, ističe Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja „Delta Holdinga“.

„Organski otpad se preuzima iz restorana, kao ostaci od hrane, iz velikih industrija, kao ostaci iz proizvodnje, uljara itd. Zatim svi istekli rokovi iz velikih trgovinskih lanaca. Sve se to umeša, pravimo takozvani biobuster , to je smesa kojom se snabdevaju biogasne elektrane od toga se pravi zelena električna energija“, navodi Jelena Plećaš, iz Kompanije za preradu organskog otpada ESO TRON iz Rumenke.

Plan je da se od septembra projekat nastavi tako što će se uz ugostitelje, uključiti i predškolske ustanove, studentske menze i skupštinski restoran. Na dobrovoljnoj osnovi – jer zakonsku obavezu trenutno nemaju.

„Samo Ministarstvo zaštite životne sredine ima nameru da reguliše ovu oblast tako što će izmeniti zakon o upravljanju otpadom. Ono što mi u narednom periodu hoćemo da uradimo jeste da vidimo na koji način ćemo da uključimo sve ugostiteljske objekte, uključujući i naša domaćinstva“, napominje Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.

„Inicijativa može da dovede do stvaranja zelene energije u obliku biogasa, a važno je i za poljoprivredni sektor, zbog toga što se kompost može koristiti kao đubrivo“, naglašava Fabricio Andreuci, v. d. stalnog predstavnika UNDP u Sbiji.

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da se u Srbiji godšnje generiše više od 3 miliona tona komunalnog otpada, od čega je polovina biorazgradivi otpad koji se može iskoristiti za dobijanje energije.

RTS