Ostoja Mijailović: E-mobilnost je budućnost koja će do korisnika doći kroz biznis sektor

“Uvek će biti ljudi koji vole automobile na benzin ili dizel, koji uživaju u zvuku motora i mirisu goriva, ali sam isto tako siguran da će biti i sve više onih koji će na prvo mesto stavljati ekonomsku isplativost i ekološku odživost”, kaže u intervjuu za Green News Ostoja Mijailović, osnivač i predsednik OMR grupe.

Od 2,3 miliona registrovanih automobila u Srbiji, svega nešto preko 1.700 komada su električni automobili, dok sa hibridima taj broj dolazi do takođe zanemarljivih 17.000 vozila. Šta su prepreke da se srpsko tržište u većoj meri okrene ka e-mobilnosti?

– Električni automobili su novina na našem tržištu i klijenti ih u velikoj meri još uvek tako percipiraju. Kao nešto novo, nedovoljno istraženo, nedovoljno potvrđeno, sa infrastrukturom koja još uvek ne pruža željenu podršku. Ipak, stvari se ubrzano menjaju i mi se sada nalazimo na kraju tog perioda kada se za električna vozila interesuju samo premium kupci, ljudi koji vole inovativnost, ekskluzivnost i prestiž, i koji su spremni da za to plate. U ovom trenutku e-mobilnost već prihvataju i kompanije jer za tako nešto postoji ekonomska osnova, a kompanije to lako izračunaju kada uporede dobit i troškove. Imamo već primere kurirskih službi, komercijalnih službi koje imaju dnevnu dostavu unutar 200 kilometara, tu je i „Pošta Srbije“. Svi oni polako prelaze na električna vozila jer im se više isplati. Ono što će biti zanimljivo jeste sledeći korak, a to je da električna vozila prihvate fizička lica. Takođe, širi se mreža sporih i brzih punjača, dok se radi i na dodatnom informisanju korisnika kada je u pitanju kućno punjenje, jer je ono slično onome kada uveče punite vaš mobilni telefon.

Ipak, utisak je da se ljudi i dalje „plaše“ električnih vozila?

– Moramo mnogo raditi na edukaciji korisnika, jer ljudi imaju zadršku prema električnim vozilima pre svega zbog logističkih pitanja. Boje se da neće imati gde da napune bateriju ili da će ostati „na putu“. Ali već sada imamo dovoljno solucija za svaku vrstu korisnika. Građani svoje automobile pune kod kuće ili na poslu, kompanije u svojim dvorištima, a svi na sve većem broju javnihpunjača na putevima, u tržnim centrima, hotelima, restoranima… U kombinaciji svega ovoga ljudi bez straha mogu da koriste svoje vozilo. Mi u okviru OMR Grupe zastupamo vrhunske proizvođače električnih vozila, imamo i ponudu renomiranog proizvođača punjača, ali smo uvideli da moramo da ponudimo korisniku, nevažno da li je to kompanija ili pojedinac, nešto što se naziva celokupnim rešenjem. Da obezbedimo nabavku vozila putem lizinga, preko osiguranja i servisiranja, do tajm šeringa i omogućavanja korišćenja vozila samo onda kada vam je potrebno. Klijent više neće da troši energiju i vreme da to sve sam za sebe nalazi. Zbog toga je izvesno da će se električna vozila do većeg broja korisnika “probiti” pre svega kroz biznis sektor u kom će se ljudi voditi ekonomskom isplativošću. Pa kada klijenti uvide prednosti, odlučivaće se za električna vozila u većoj meri.

Moramo mnogo raditi na edukaciji korisnika, jer ljudi imaju zadršku prema električnim vozilima pre svega zbog logističkih pitanja

Jedna od stavki na koju se potencijalni korisnici žale je i plaćanje prilikom punjenja baterije?

– Osnovno punjenje baterije je zapravo ono punjenje koje obavljate „kod kuće“, bilo u kućnoj garaži ili sedištu kompanije, a plaćanje se vrši kroz račun za struju. Posle noćnog punjenja od pet-šest sati, čak i na sporom punjaču imate i više nego dovoljno struje, dok su javni punjači trenutno potrebni tek za neka duža putovanja. Ušteda u novcu je značajna. Sa punjenjem kod kuće, pređenih 100 kilometara košta oko 200 dinara, dok na javnom brzom punjaču do 100 pređenih kilometara košta do 700 dinara. Plaćanje prilikom punjenja na javnom punjaču jeste izazov, ali jedna od kompanija u okviru naše Grupe je razvila domaću aplikaciju sa kojom je moguće dopuniti svoje elektrovozila na više od 100 stanica u Srbiji, platiti putem platne kartice i dobiti domaći fiskalni račun. Dakle i u tom pogledu, stvari se odvijaju u pravcu da prepreka više gotovo i ne bude.

Uz ekonomsku isplativost dolazi i ona ekološka. Smanjenje emisije CO2.

– Smanjenje emisije CO2 je nešto ka čemu se teži u svim razvijenim zemljama. Evropska politika je takva da uskoro ni neki oblici privredne saradnje neće biti mogući ako u floti nemate određeni broj vozila koja su sa nultom emisijom CO2. Čak se ide toliko daleko da u nekim gusto naseljenim mestima ili delovima gradova žele da zabrane korišćenje vozila koja nisu električna. U našem regionu još uvek nismo blizu tog nivoa, ali verujem da će se i to menjati brže nego što u ovom trenutku većina može i da zamisli. Nešto će biti menjano uredbama, a nešto samim promenama navika kod ljudi. Da se razumemo, uvek će biti ljudi koji vole automobile na benzin ili dizel, koji uživaju u zvuku motora i mirisu goriva, ali sam isto tako siguran da će biti i sve više onih koji će na prvo mesto stavljati ekonomsku isplativost i ekološku odživost.

Koliko je bitno iz kojih izvora se proizvodi struja za električna vozila?

– Ovo pitanje je veoma važno. Kao što je važno i globalno pitanje da li imamo dovoljno struje i određenih mineralnih sirovina da svi pređemo na električna vozila. Za Srbiju je važno odakle nam dolazi struja za električna vozila, jer poželjno je da to ne bude ugalj već obnovljivi izvori. O tome najbolje govori podatak UN da jedan „Tesla“ kada se vozi u Indiji, gde se sva struja dobija iz uglja, faktični zagađuje okolinu sa 269 grama CO2 po kilometru,dok je taj broj u Norveškoj, gde struja dolaz