Ostale su samo dve jedinke severnog belog nosoroga i obe su ženke: Naučnici osmislili kako da produže vrstu
Severni beli nosorog toliko je ugrožen da opstanak ove vrste, Ceratotherium simum cottoni, zavisi ne od dve preostale jedinke, jer su obe ženke u godinama, već od naučnika. Ipak, pojavila se nada da će preživeti – tim istraživača je uspeo da metodom vantelesne oplodnje dobije embrion nosoroga i prebaci ga u telo surogat majke.
Procedura je urađena sa južnim belim nosorogom, bliskom podvrstom, ali je sledeći korak ponavljanje postupka sa severnim belim nosorogom, piše BBC.
– To što smo uspeli da prebacimo embrion u ženku nosoroga je veliki korak napred. Mislim da ćemo, nakon ovog poduhvata, moći da stvorimo severnog belog nosoroga na isti način i da će to spasti vrstu – rekla je Suzan Holc, naučnica sa Instituta za proučavanje životinja Lajbnic, koji je deo projekta Bioreskju, međunarodnog konzorcijuma čiji cilj je spasavanje vrste.
Severni beli nosorozi nekad su živeli u celoj centralnoj Africi. Međutim, zbog ilegalnog lova i potražnje za rogovima, oni su skoro uništeni.
Sada postoje samo dve jedinke – ženka Nađin i njena ćerka Fatu. Obe životinje, koje su živele u zoo-vrtu, sada su u rezervatu Ol Pejeta u Keniji, gde na njih paze čuvari s oružjem.
S obzirom da nema mogućnosti reprodukcije jer postoje samo dve ženke, vrsta je tehnički izumrla. Ali tim Bioreskjua okrenuo se nauci da vrati ove životinje sa ivice nestanka.
Svoj rad započeli su korišćenjem južnog belog nosoroga, kojih ima nekoliko hiljada. Morali su da prevaziđu mnogo problema da uzmu jajnu ćeliju od životinje teške dve tone, a onda da stvore embrion u laboratoriji i implantuju ga nazad. Tek iz 13. pokušaja stiglo se do prve trudnoće započete vantelesnom oplodnjom i korišćenjem južnih belih nosoroga.
– Veoma je izazovno ubaciti embrion u reproduktivni trakt ovako velikih životinja, on je skoro dva metra unutar nje – rekla je Suzan Holc.
Embrion je napravljen od jajne ćelije ženke južnog belog nosoroga iz zoo-vrta u Belgiji, a oplođen je spermom mužjaka iz Austrije, da bi na kraju bio ubačen u surogat majku u Keniji.
Međutim, uspeh je pratila tragedija. Oko 70 dana nakon začeća, surogat majku je ubila klostridija.To je bio veliki udarac jer je obdukcija pokazala da je fetus mužjaka bio dug 6,5 centimetara, da se razvijao dobro i da je imao 95 odsto šanse da se rodi živ.
Postoij samo 30 ovih embriona, koji se čuvaju u tečnom azotu u Nemačkoj i Italiji. Napravljeni su korišćenjem jajnih ćelija Fatu, mlađe ženke iz Kenije, i sperme dva mužjaka uzete pre nego što su uginuli.
Međutim, postoji još problema. Nijedna od dve preostale ženke ne može da izdrži trudnoću zbog godina i zdravstvenih problema. Zbog toga će embrion biti ubačen u telo surogat majke južnog belog nosoroga. Vantelesna oplodnja između podvrsta nije do sada probana, ali naučnici veruju da će biti uspešna.
– Mislim da je situacija dobra jer su dve podvrste veoma bliske, a njihova unutrašnja mapa je gotovo ista. Želimo da ubrzamo proces kako vi se mladunče rodilo dok još postoje dve jedinke u prirodi. Želimo da prenesemo društvenu komunikaciju, društveno nasleđe tako što ćemo mladunče da stavimo kraj dve poslednje ženke da od njih nauči jezik i ponašanje – rekao je prof. Tomas Hildebrant, direktor Instituta Lajbnic i šef projekta Bioreskju.
Preporučeno
NIS sa 144,5 miliona dinara podržava projekte zelene energije u lokalnim zajednicama
Najviši vrh Mont Everesta prepun smrznutog smeća: Čišćenje će trajati godinama
Dejvid Stejnfort: Karakteristike pretnji od klimatskih promena nisu dovoljno prepoznate
Predsednica EBRD u poseti Srbiji: Fokus na tranziciji zelene energije i održive infrastrukture
