Organsko đubrivo od prostirke za tovne piliće: Farma živine iz Čeneja primer ekološkog pristupa

Tovni pilići uzgajaju se na podlozi od prirodnih materijala, od piljevine od drveta i mineralnih sedimenata, a od toga se pravi organsko đubrivo.

Na ovaj način ostvaruje se povoljan uticaj na životnu sredinu – smanjuje se količina otpada, čuvaju se resursi, smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, a farma posluje efikasnije.

“Prostirka nastaje po našoj recepturi koja je rezultat višegodišnjih proba i istraživanja. Karakteriše je veća moć apsorpcije u odnosu na standardne vrste materijala koja se korste kao stelja”, rekao je vlasnik farme “Mivaka”, Slobodan Predojević.

Nakon četrdesetak dana, kada istekne vek upotrebe, prostirka na kojoj ostanu i organske materije tokom uzgajanja pilića je, kako je rekao, u fazi stajnjaka i ide na kompostiranje.

“Sam proces kompostiranja mi obavljamo bez bilo kakvih dodatih agenasa, bilo da su hemijski ili mikrobiološki. Posle prvog koraka, grubog prosejavanja komposta i njegovog zrenja u periodu od petnaestak dana, taj kompost dolazi na finalno, fino prosejavanje. Daljom preradom komposta se dobija granula čvrstog organskog đubriva”, objasnio je Predojević.

Proces je zaokružen, zahvaljujući nabavci dve mašine za transport i prosejavanje ovog materijala, koju je finansirao Globalni fond za životnu sredinu (GEF).

Ova mehanizacija povećala je obim proizvodnje organskog đubriva za 12 odsto, dok je upotreba fosilnih goriva ovim inovativnim rešenjem smanjena za 11 odsto.

Procenjeno smanjenje ugljeničnog otiska iznosi 6.500 tona ugljen-dioksida (CO2) ekvivalenta godišnje, što je količina koju za isti period apsorbuje oko 295.500 stabala drveća.

Mogućnost upotrebe organskog đubriva je široka, od poljoprivrede: ratarstva, voćarstva i povrtarstva, do hortikulture i ozelenjavanja i obnove zapuštenog ili devastiranog zemljista.

Organsko đubrivo dobijeno preradom prostirke, kako navodi Predojević, uspešno se primenjuje u obnovi tla rudničkih jalovišta.

“Sanacija devastiranog zemljišta je dugotrajan proces i zahteva i obnovu biodiverziteta tog područja. Mi smo već krenuli i uspeli u tome da makar mali deo jalovišta Bora i Majdanpeka postane zelen i nadamo se da će toga biti sve više i više”, kaže Predojević.

Vlasnik farme kaktusa Milan Doroslovački iz Bečeja to đubrivo koristi za uzgoj tih biljaka i kaže da je jedan od kaktusa za godinu dana izrastao 120 centimetara ili četiri puta više nego prethodnih godina, kada je negovan na drugačiji način.

Rešenje za unapređenje upravljanja neopasnim organskim otpadom sa farmi realizovano je u okviru projekta “Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Srbiji – Cirkularne zajednice”, koji sprovodi Program Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i uz finansijsku podršku GEF-a.

Proizvodnja organskog đubriva na farmi pilića jedno je od 14 najboljih inovativnih rešenja za brži prelazak na cirkularnu ekonomiju koja su od 2022. godine sprovedena u okviru projekta “Cirkularne zajednice”, zahvaljujući podršci GEF-a u ukupnom iznosu od milion dolara.