Organsko đubrenje u fokusu: Švedska istraživanja donose revoluciju
U današnjem svetu, gde se intenzivna poljoprivreda sve više oslanja na hemijska đubriva, organsko đubrenje predstavlja povratak prirodnim korenima i harmoniji sa zemljom.
Zdrav rast biljaka igra ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta tla, temelja ekosistema i ključa dugoročne održivosti poljoprivrednih praksi.
Zdravo tlo je dom raznovrsnih podzemnih životinja poput crva, bubašvaba i drugih sitnih organizama.
Tradicionalne poljoprivredne metode, koje uključuju upotrebu organskih đubriva i višegodišnjih plodoreda, pokazale su se ključnim za povećanje sadržaja organskog ugljenika u zemljištu.
Ovo pomaže u negovanju raznovrsnih podzemnih organizama, koje igraju ključnu ulogu u očuvanju zemljišta, regulaciji štetočina i ciklusu hranljivih materija.
Studija sprovedena u švedskoj obuhvatila je 19 polja sa ovasom i ječmom, a svako od njih je bilo podvrgnuto jednom od tri različita tretmana diversifikacije tokom više od šest godina.
Rezultati istraživanja jasno pokazuju da su parcele tretirane organskim đubrivima i integrisanim višegodišnjim biljkama imale znatno veći broj organizama u zemljištu.
Nasuprot tome, polja koja su koristila mineralna đubriva beleže manji broj ovih vrsta.
Osim što očuvavaju biodiverzitet, organska đubriva i višegodišnji plodoredi stvaraju uslove za zadržavanje vlage u tlu.
Ovo je od suštinskog značaja za stvorenja koja su osetljiva na vlagu, kao što su grinja.
Takođe, prisustvo organske materije u đubrivu poboljšava sposobnost tla da zadrži vodu, smanjujući potrebu za čestim zalivanjem i pomažući biljkama da prežive sušne periode.
Za razliku od hemijskih đubriva koja mogu izazvati prekomerno oticanje i zagađenje vodenih tela, organsko đubrivo postepeno oslobađa hranljive materije, smanjujući rizik od zagađenja.
Ova činjenica dodatno naglašava ekološku korist ovog pristupa.
Studija zaključuje da kombinacija organskog đubrenja sa raznovrsnim plodoredivima, posebno onima sa višegodišnjim kulturama, može značajno povećati biodiverzitet zemljišta i ojačati stabilnost ekosistema, sve to bez ugrožavanja prinosa useva.
Ovaj pristup nagoveštava svetlu budućnost za održivu poljoprivredu, gde se postiže ravnoteža između ljudskih potreba za hranom i očuvanja prirode.
