Opasnost za cenovnu ravnotežu: Klimatski haos može dovesti do rasta cena osnovnih sirovina!

Ekstremni vremenski događaji i sve izraženije zagrevanje našeg planeta prete da će imati dubok i nesaglediv uticaj na poljoprivredne kulture i opskrbu hranom, sa posledicama koje dosad nismo doživeli.

Poslednji globalni talas vrućine, smrtonosne poplave duž žitnog pojasa u Kini i požari koji su zahvatili kontinente širom sveta, stavili su u fokus mogući haos koji klimatske promene mogu izazvati na najvažnijim svetskim usevnim kulturama.

Ova situacija ima duboke implikacije: Studije pokazuju da buduće projekcije klimatskih promena ukazuju na značajno smanjenje prinosa useva u regionima visokog rizika.

Nedostatak useva takođe može dodatno podstaći rast cena hrane, što se već pokazalo kao značajan izvor zabrinutosti za potrošače tokom trenutnog perioda inflacije, kao i tokom ruske invazije na Ukrajinu.

Sliku čini kompleksnijom činjenica da kukuruz, pšenica i pirinač zajedno čine gotovo polovinu kalorija hrane koju konzumiramo širom sveta.

Istraživanje objavljeno 2022. godine u naučnom časopisu “Scientific Reports” ukazuje da će pod uticajem globalnog zagrevanja od 2°C u odnosu na period od 1986. do 2005. godine, prinos kukuruza širom sveta značajno opasti, dok će prinos rasti neznatno pri zagrevanju od 1,5°C – pri čemu bi gubitak prinosa kukuruza pri 2°C bio “mnogo ozbiljniji”.

No, stvarnost je takva da najnoviji izveštaj UN o klimatskim promenama sugeriše da su ljudske aktivnosti možda već učinile Pariski sporazum o postizanju cilja od 1,5°C gotovo nemogućim, a možda čak i njegov cilj od 2°C, izvestio je Andrew Freedman iz medijske kuće Axios.

UN-ov izveštaj takođe ukazuje na to da su klimatske promene već izazvale “uglavnom negativan” uticaj na prinose u podsaharskoj Africi, Južnoj Americi, Karibima, južnoj Aziji i zapadnoj i južnoj Evropi.

Neophodno je shvatiti da cena hrane koju plaćamo ne odražava samo prinose, već celokupni lanac opskrbe.

Ovo je posebno važno jer događaji koji dovode do poremećaja u opskrbnom lancu, poput nedavne suspenzije sporazuma o žitaricama iz Crnog mora, rata na Ukrajini ili ozbiljne suše u glavnim proizvodnim regionima, mogu izazvati nestabilnost na tržištu i povećati cene osnovnih sirovina.

Na primer, proizvodnja pirinča u Indiji, najvećem svetskom izvozniku pirinča, već je ograničena sušama i obilnim kišama. Vlada Indije je 20. jula zabranila izvoz običnog belog pirinča, što je već dovelo do porasta međunarodnih cena.

Na kraju, treba naglasiti da je razvoj klimatski otpornih sorti osnovnih useva jedna od ključnih mera koje se sve više primenjuju kako u javnom tako i u privatnom sektoru.