Odgovornost prema budućim generacijama: Srbija jača svoju proizvodnju OVOG energenta

Uvođenje efikasnijih metoda proizvodnje energije koje predstavljaju alternativu fosilnim gorivima postalo je prioritet na agendi za očuvanje životne sredine i postizanje održivog razvoja.

U tom smislu, korišćenje biomase kao osnovne sirovine za rad toplana predstavlja jedan od prvih koraka ka potpuno obnovljivim, takozvanim zelenim izvorima proizvodnje energije.

Korišćenje biomase donosi brojne koristi za zaštitu životne sredine, pre svega jer sagorevanje biomase emituje manje gasova sa efektom staklene bašte u poređenju sa fosilnim gorivima.

Prilikom sagorevanja biomase, oslobađa se samo onoliko CO2 koliko je prethodno apsorbovano tokom rasta biljaka, što znači da nema dodatnog doprinosa povećanju CO2 u atmosferi kao što je slučaj sa fosilnim gorivima.

Osim toga, biomasa ima manje zagađivača poput sumpora i azota koji štetno utiču na ljudski organizam.

Dugoročno posmatrano, korišćenjem biomase možemo smanjiti ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte i usporiti klimatske promene.

Na taj način, tranzicija ka obnovljivim izvorima energije pomaže u očuvanju životne sredine i postizanju održivog razvoja, čime se stvaraju bolji uslovi za buduće generacije.

Peleti kao korak ka održivim alternativama – biogasu, biodizelu i bioetanolu

Biomasa, koja je organskog porekla, može se proizvoditi od različitih materijala, a značajna količina nastaje kao bio-otpad nakon seče šuma, obrade drveta, održavanja voćnjaka, ili žetve u jesen.

Jelena Bunčić, predstavnica Nacionalne asocijacije za biomasu, objašnjava da se taj bio-otpad može iskoristiti kao energetski resurs na nekoliko načina.

Prva mogućnost je proizvodnja biogasa, električne energije, ili korišćenje biomase kao goriva za vozila, poput biodizela i bioetanola.

Biomasa se takođe može direktno sagorevati kako bi se generisala toplotna energija za grejanje domova, industrijskih postrojenja, ili proizvodnju pare koja pokreće turbine za generisanje električne energije.

Takođe, biomasa se može pretvoriti u pelete, ili brikete koji služe kao gorivo za peći, kotlove i druga ložišta, pri čemu su peleti i briketi ekološki prihvatljivija opcija u odnosu na fosilna goriva, te su i praktični za skladištenje i transport.

Važno je istovremeno voditi računa o održivom upravljanju šumama, voćnjacima i poljoprivrednim površinama kako bi se osiguralo obnavljanje prirodnih resursa i očuvanje biološke raznolikosti.

Ključno je pažljivo planirati i nadzirati procese proizvodnje bioenergije.

Regulacija u proizvodnji biomase je od suštinskog značaja kako bi se izbegli negativni uticaji na životnu sredinu i osigurala dugoročna održivost ovih energetskih izvora.

Da li je biomasa ključ održive budućnosti?

Pravilno proizvedena biomasa, uz poštovanje propisa i standarda zaštite životne sredine, ima ključnu ulogu u ostvarivanju održive budućnosti kao obnovljivi izvor energije.

Ovaj prirodni resurs potiče od biljnih materijala, kao što su drvo, poljoprivredni ostaci i otpad iz voćnjaka, i nudi mnoge prednosti u poređenju s tradicionalnim energetskim izvorima.

Biomasa je održiv izvor energije jer potiče od biljaka koje se mogu ponovno uzgajati, čineći je neiscrpnim.

Održivo upravljanje šumama i poljoprivrednim površinama omogućava kontinuiranu obnovu biomase i smanjuje zavisnost o uvozu energenata.

Upotreba biomase ima pozitivan socioekonomski uticaj, jer stvara lokalna radna mesta, posebno u ruralnim područjima, što unapređuje ekonomiju zajednice i otvara nove prilike za zapošljavanje.

Takođe, korišćenjem biomase iz ostataka i otpadnih materijala poljoprivrede i šumarstva smanjuje se količina otpada na deponijama, stvarajući vredne resurse za energiju i podržavajući cirkularnu ekonomiju.

Ova kombinacija ekoloških, ekonomskih i društvenih benefita čini biomasu značajnim alternativnim izvorom energije za ostvarivanje održive budućnosti.

Srbija ima velike potencijale

Srbija ima značajan potencijal za korišćenje biomase kao obnovljivog izvora energije.

Zemlja raspolaže velikim šumskim resursima koji omogućavaju korišćenje šumske biomase za proizvodnju toplotne i električne energije.

Takođe, veliki broj poljoprivrednih površina pruža mogućnost korišćenja otpadnih materijala iz poljoprivrede, poput stabljika, ljuski i ostataka useva, za proizvodnju biogasa, biogoriva, ili toplotne energije.

Različne industrije u Srbiji, kao što su prehrambena, drvna i biohemijska industrija, generišu velike količine bio-otpada koji se može iskoristiti kao izvor biomase za proizvodnju energije.

Zemlja ima i potencijal za gajenje energetskih biljaka, kao što su specijalne vrste trske, šećerna repa i uljana repica, koje imaju visok sadržaj biomase i mogu se koristiti za proizvodnju biogoriva, ili kao izvor biomase za sagorevanje.

Da bi se ostvario ovaj potencijal, ključno je ulagati u infrastrukturu i tehnologiju za efikasno korišćenje biomase.

To uključuje izgradnju postrojenja za proizvodnju biogasa i biogoriva, modernizaciju postrojenja za sagorevanje biomase, kao i promovisanje korišćenja biomasnih peleta i briketa.

Korišćenje biomase kao energenta doprinelo bi održivom razvoju zemlje i smanjenju zavisnosti o fosilnim gorivima.

Rastući trend: Povećanje broja toplana na biomasu u Srbiji

Korišćenje biomase smanjuje troškove deponovanja otpada, jer se otpadni materijali mogu iskoristiti umesto da se deponuju.

Toplane koje koriste biomasu postaju standard u Srbiji, zbog ekološkog potencijala i finansijske isplativosti.

U Srbiji se sve više gradi novih toplana koje koriste biomasu kao gorivo.

Primeri su toplane u Osečini, Mionici, Malom Zvorniku, Priboju i Novom Pazaru koje već koriste biomasu kao energent.

Takođe, nedavno je otvorena toplana u Gornjem Milanovcu koja koristi biomasu i gas za efikasnije grejanje i čistiji vazduh.

U planu je i izgradnja toplane na biomasu u Prijepolju, dok će i Majdanpek dobiti novu toplanu na biomasu.

Ovi projekti pokazuju da Srbija ima potencijal i različite inicijative za iskorišćavanje biomase kao obnovljivog izvora energije.