Nova analiza upozorava: Rast cena hrane zbog klimatske krize ugrožava najsiromašnije

Ekstremni vremenski uslovi širom sveta izazvali su nagli rast cena osnovnih životnih namirnica, što ugrožava javno zdravlje, socijalnu stabilnost i političku ravnotežu u najranjivijim delovima sveta, navodi se u objavljenom izveštaju više evropskih i britanskih institucija.

U analizi sprovedenoj u 18 zemalja u periodu od 2022. do 2024. godine, tim istraživača identifikovao je jasnu vezu između ekstremnih vremenskih nepogoda i naglog skoka cena hrane.

Krompir u Velikoj Britaniji, kupus u Južnoj Koreji, crni luk u Indiji i kakao u Gani, sve ove namirnice su poskupele na rekordne vrednosti nakon talasa suša, vrelih proleća i neuobičajeno jakih padavina.

Kakao je poskupeo čak za 300 odsto nakon sušnog perioda u Gani i Obali Slonovače, koje zajedno čine 60 odsto svetske proizvodnje ove namirnice.

Autori izveštaja, među kojima su timovi iz britanske organizacije ECIU, Evropske centralne banke, Barselonskog superkompjuterskog centra i Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime, upozoravaju da posledice rasta cena nadilaze sektor ishrane i imaju uticu i na političke procese.

Visoke cene osnovnih namirnica već utiču na inflaciju, otežavaju vođenje monetarne politike i odlažu smanjenje referentnih kamatnih stopa u brojnim ekonomijama, što posebno ugrožava najsiromašniji sloj stanovništva.

“Ekstremno vreme već uništava useve i podiže cenu hrane globalno, a biće još gore sve dok ne dostignemo neto nultu emisiju”, izjavio je vodeći autor studije Maksimilijan Koc.

Dodaje da građani širom sveta sve više prepoznaju uticaj klimatskih promena, kao i da je poskupljenje hrane danas drugi najčešće primećen efekat klimatske krize, odmah iza ekstremne vrućine.