Norveška postavlja solarni rekord: Paneli na Svalbardu najseverniji na svetu!
Norveška je nedavno postavila solarni panele na svojim ostrvima Svalbard, što predstavlja najsevernije postavljanje solarnih panela na svetu.
Ovaj pilot projekat ima za cilj da pomogne udaljenim arktičkim zajednicama da pređu na zeleni energetski sistem, čime se smanjuje njihova zavisnost od fosilnih goriva.
Na ostrvima Svalbard, koja se nalaze oko 1.300 kilometara severno od Severnog pola, zima donosi potpunu tamu od početka oktobra do sredine februara.
Ovo izaziva izazove u snabdevanju električnom energijom tokom dugih zimskih meseci. Ipak, leti, ovaj region je obasjan neprekidnom svetlošću “ponoćnog sunca“, što čini solarnu energiju izuzetno efikasnom.
U okviru ovog projekta, 360 solarnih panela postavljeno je na zemlji, dok je još 100 panela postavljeno na krovu stare radio stanice za brodski saobraćaj, Isfjord Radio, koja je sada pretvorena u bazni kamp za turiste.
Ovi paneli trebalo bi da pokriju oko polovine potreba za električnom energijom ove stanice i da smanje emisiju CO2.
Solarni paneli u arktičkom okruženju imaju dodatnu prednost – “albedo” efekat, koji se odnosi na reflektirajuću moć snega i leda, kao i niske temperature koje poboljšavaju njihovu efikasnost.
Međutim, izazov predstavlja dugotrajna zimska tama, zbog čega Isfjord Radio ne može potpuno da se osloni na solarnu energiju.
Zbog toga se razmatraju i druge alternative, uključujući vetrenjače, kako bi se podržao prelazak na zelenu energiju.
Ovaj korak motivisan je ekološkim i ekonomskim faktorima, pri čemu je dizel gorivo skupo za nabavku i transport, dok su solarni paneli laki za održavanje i pouzdani.
Planira se da ovaj projekat posluži kao pilot projekat kako bi se testirala primenljivost tehnologije u arktičkim uslovima, sa namerom da se kasnije primeni na drugim lokacijama u Arktiku koje nisu povezane sa tradicionalnim elektroenergetskim mrežama i takođe moraju da pređu na zeleni energetski sistem.
Ovo je značajan korak u ostvarivanju tranzicije prema zelenoj energiji u arktičkim regionima, što je od suštinskog značaja zbog brzog zagrevanja Arktika i njegovih ekoloških posledica po lokalne zajednice i svetsku populaciju.
Ovaj projekat predstavlja nadu za budućnost, dok se Arktik suočava sa sve bržim topljenjem leda i poremećajima u ekosistemima.