Nezadovoljstvo raste: Zašto evropski poljoprivrednici dižu glasove?
Evropski poljoprivrednici podižu svoje glasove u gromoglasnom nezadovoljstvu, ljuti zbog onoga što doživljavaju kao kontradiktorne i nepravedne poljoprivredne politike usred izazova klimatske krize.
Francuska, žarište protesta, svedoči blokiranim putevima, odlaganjem đubriva, i raširenom senom po brzim restoranima.
Katalizatori ovog nezadovoljstva uključuju rastuće troškove poljoprivrednog dizela usled ukidanja subvencija, dodatne naknade za potrošnju vode i zakomplicirane propise.
Zabrane pesticida i herbicida naložene od strane EU-ovog Zelenog dogovora dodatno pogoršavaju napetosti, kao i mogući porast uvoza mesa iz Brazila i Argentine, zemalja sa manje strogim pravilima o dobrobiti životinja.
Birokratska agonija pri apliciranju za 9 milijardi evra subvencija od EU dodatno nervira poljoprivrednike, preusmeravajući njihovu pažnju sa ekoloških briga na papirologiju.
Protesti holandskih poljoprivrednika prošle godine, pokrenuti regulacijama o emisijama azota, odražavali su nezadovoljstvo koje sada odjekuje širom Evrope.
U Nemačkoj, rezignacija tinja zbog planova o postepenom ukidanju subvencija za gorivo, dodatno raspirujući vatru poljoprivrednih protesta.
Protesti su se proširili na Poljsku, Rumuniju, Slovačku, Mađarsku i Bugarsku, gde zabrinutosti zbog konkurencije jeftinim žitaricama iz Ukrajine potpiruju nezadovoljstvo.
Traktori i kamioni blokiraju prelaze na granicama u Rumuniji i Bugarskoj, dok je Poljska doživela ostavku svog ministra poljoprivrede zbog sporova.
Dok suše, poplave i požari pogoršavaju muke poljoprivrednika, oni tvrde da zelene politike samo produbljuju njihove finansijske teškoće.
Kontagiono nezadovoljstvo spremno je da obuhvati Španiju i Italiju, što tera Evropsku komisiju da pokrene razgovore, prepoznajući poljoprivrednu močvaru kao potencijalnu tačku sukoba u predstojećim izborima za Evropski parlament.
Dok napetosti rastu, poljoprivredni pejzaž izranja kao ključno bojište u evoluirajućem evropskom političkom narativu.