Naučnici nemaju dobre vesti: Turbulencije će biti sve češće i sve jače – evo zašto

Naučnici procenjuju da je za sve veći broj turbulencija odgovoran „domino efekat klimatskih promena“.

Svako malo možemo da pročitamo o nekom letu na kojem su putnici iskusili izuzetno jake turbulencije, zbog kojih su neki od njih, kao i članovi posade, završili u bolnici sa lakšim ili težim povredama. Iako su turbulencije normalna pojava u vazdušnom saobraćaju, čini se da ih je u poslednje vreme sve više i da su sve snažnije. Zvanična statistika to i potvrđuje.

Problem je u tome što bi jake turbulencije u budućnosti mogle ozbiljno da utiču na avio-saobraćaj širom sveta. Naučnici upozoravaju da klimatske promene menjaju atmosferske uslove, pa bi intenzitet i učestalost jakih turbulencija mogli još više da porastu. Možemo da očekujemo da će se broj jakih turbulencija udvostručiti ili utrostručiti u narednim decenijama, kaže za BBC profesor Pol Vilijams (Paul Williams), atmosferski naučnik sa Univerziteta u Redingu (University of Reading). Za svakih 10 minuta jakih turbulencija koje sada doživljavamo, u budućnosti bismo mogli da ih imamo 20 ili čak 30 minuta.

Šta su zapravo turbulencije?

Turbulencija je, prema podacima Hrvatske kontrole vazdušnog saobraćaja, haotično kretanje čestica vazduha u relativno malom prostoru i kratkom vremenskom intervalu. Očituje se kao neprijatna pojava koja izaziva potresanje aviona. Najčešće se javlja u i oko oblaka, posebno onih grmljavinskih.

Jakom turbulencijom smatra se ona pri kojoj pokreti aviona koji prolazi kroz uzburkan vazduh vrše silu veću od 1,5G na telo osobe (dovoljno da je podigne iz sedišta ako nije vezana sigurnosnim pojasom i izazove neprijatan osećaj propadanja).

Procene govore da se svake godine dogodi oko 5.000 slučajeva jakih ili vrlo jakih turbulencija. Iako taj broj deluje velik, treba imati u vidu da se godišnje obavi više od 35 miliona letova širom sveta.

Međutim, tokom poslednjih 40 godina – koliko se sistematski prate ove pojave – zabeležen je porast jakih turbulencija od 55% iznad severnog Atlantika. To znači da su avioni na rutama između Evrope i Severne Amerike više pogođeni nego oni na drugim linijama.

Ali to bi se moglo promeniti. Nedavno objavljena studija predviđa da će se učestalost turbulencija povećati i u drugim delovima sveta – od istočne Azije i severne Afrike, preko severnog Pacifika, pa sve do Bliskog istoka.

Šta izaziva porast turbulencija?

Naučnici procenjuju da je za sve veći broj turbulencija odgovoran „domino efekat klimatskih promena“. Glavni uzroci turbulencija su: konvektivni (oblaci ili grmljavinske oluje), orografski (strujanje vazduha oko planinskih lanaca), kao i takozvani „vedar vazduh“ (iznenadne promene brzine i smera vetra).

Svaki od ovih uzroka može dovesti do razvoja jakih turbulencija. I dok one izazvane planinskim vetrovima ili olujama mogu da se izbegnu promenom rute, turbulencije koje nastanu „iz vedra neba“ teže su za detekciju i izbegavanje.

Razlog za zabrinutost

Sve veći broj jakih turbulencija mogao bi potencijalno dovesti do više povreda ili čak smrtnih ishoda. To ne zabrinjava samo putnike, kojima letenje postaje sve neprijatnije iskustvo zbog straha, već i avio-kompanije.

Tehnološka kompanija AVTECH, koja prati klimatske i temperaturne promene, upozorava da bi ekonomski troškovi za avio-kompanije mogli da narastu i do 1,5 miliona funti godišnje. U to se ubrajaju troškovi provera i održavanja aviona posle jakih turbulencija, kao i nadoknade zbog preusmeravanja letova i kašnjenja.

Eurocontrol, organizacija koja pomaže evropskom avio-sektoru da razume rizike klimatskih promena, upozorava da loše vreme tera avio-kompanije da menjaju rute, zbog čega lete dodatne milione kilometara i emituju više CO₂.

S obzirom na predviđanja o porastu ekstremnih vremenskih uslova, očekuje se da će do 2050. letovi još češće morati da se preusmeravaju zbog oluja i turbulencija.

Otporniji avioni

Iako se tokom turbulencije čini kao da bi avion mogao da se raspadne, oni su zapravo projektovani da izdrže mnogo veće pritiske nego što ih turbulencije mogu izazvati. Krila aviona su dovoljno fleksibilna da „prežive“ i ozbiljna potresanja.

Ali to ne znači da česte turbulencije ne ostavljaju traga. Avione je zbog toga potrebno češće pregledati, servisirati i popravljati.

Tehnološka rešenja

Inženjeri već razmatraju načine kako da ublaže uticaj turbulencija. Studija objavljena 2020. u zborniku radova Kraljevskog društva sugeriše da bi drugačiji dizajn krila – sa šarkama – mogao pomoći da se bolje amortizuju udari vetra.

Kalifornijski tehnološki institut (Caltech) razvija tehnologiju FALCON, koja predviđa turbulenciju i automatski prilagođava zakrilca na krilima kako bi avion lakše prošao kroz uzburkan vazduh.

Ipak, proći će još dosta vremena dok ovakve inovacije ne postanu standard u avio-industriji. Do tada, putnicima ne preostaje ništa drugo nego da se udobno smeste, vežu sigurnosni pojas i – nadaju se najboljem.