Najveća solarna elektrana u kineskoj pustinji: Čudo je sada na MREŽI!
Kina je ove nedelje priključila na mrežu najveću solarnu elektranu u pustinji u cilju smanjenja potrošnje uglja i štetnih emisija koje nastaju kao rezultat sagorevanja fosilnih goriva, prenosi Bloomberg.
Ne samo da je posredi najveća solarna elektrana u pustinji, već je to takođe i jedan od najvećih solarnih projekata na svetu uopšte. Snaga ovog postrojenja na možda neočekivanoj lokaciji iznosi četiri gigavata. Poređenja radi, to je skoro 30 puta više od ukupnog kapaciteta solara u Srbiji zaključno sa krajem prošle godine.
Solarna elektrana nalazi se u centralnoj Aziji, tačnije u pustinji Takla Makan, koja zauzima ogromna prostranstva približna veličini čitave Nemačke.
U pitanju je najveći projekat koji je Kina do sada razvila u svojim naporima da do kraja decenije razvije 455 gigavata obnovljivih izvora širom pustinja. Ali pored toga što proizvode struju, solarne elektrane u pustinjama predstavljaju jedno od ključnih sredstava u kineskom “ratu protiv peska”.
Kina je među zemljama koje su najteže pogođene dezertifikacijom, odnosno degradacijom zemljišta u suvim predelima, što se dodatno pogoršava sa klimatskim promenama. Kada nastupi dezertifikacija, zemlja zapravo postaje manje produktivna.
Da bi se izborili sa daljim širenjem peska, Kinezi su još 1978. pokrenuli program sadnje drveća i vegetacije oko Takla Makana, poznat kao Veliki zeleni zid. Do sredine veka planira se pošumljavanje površine od 350 hiljada kilometara u severnim kineskim regionima, a sve da bi se zaustavile peščane oluje, stabilizovalo zemljište i unapredila plodnost.
Sa razvojem tehnologije, poslednjih godina, Kina je u borbi protiv dezertifikacije dobila još jednog bitnog saveznika – solarne elektrane. Paneli koriste kao svojevrsna prepreka koja smanjuje brzinu vetra, ali i zaustavlja pojavu i širenje peščanih oluja.
Ali i dalje od toga… Da bi solar mogao da funkcioniše u teškim pustinjskim uslovima, kompanije moraju najpre da preduzmu različite zaštitne mere – a sve one na različite načine pomažu u “ratu protiv peska”.
Na primer, oko solarnih elektrana neophodne su ograde koje sprečavaju prilaz životinja. Takođe, treba da se instaliraju mreže protiv prašine da se pesak ne bi taložio na opremi, ali i da se naprave tzv. šahovnice od slame koje blokiraju pomeranje obližnjih peščanih dina, objasnio je za Carbon Brief, medij specijalizovan za klimatske promene, dr He Điđang iz Istraživačkog centra za energetsku tranziciju i socijalni razvoj na Univerzitetu Cingua u Pekingu.
Naposletku, solarni paneli mogu znatno da povećaju vlažnost zemlje u suvim predelima i da samim tim, poboljšaju rast biljaka.
Razvoj obnovljivih izvora u Kini ne tiče se samo energije sunca i nadilazi pustinje: Upravo je ova država predvodnica globalne energetske tranzicije i u toku 2023. razvila je 51% novih solarnih elektrana i 60% vetroparkova na nivou sveta.
Ipak, uprkos impresivnom napretku obnovljivih izvora, Kina istovremeno ostaje ubedljivo najveći svetski potrošač uglja. Preko 60% kineske struje u prošloj godini došlo je upravo iz ovog fosilnog goriva.
Država planira da stigne do vrhunca upotrebe uglja do kraja decenije, a neka predviđanja kažu da bi to moglo da se desi već naredne godine zahvaljujući razvoju čiste energije. Kada je reč o karbonskoj neutralnosti, njoj se teži do 2060. godine.
Ne samo da je posredi najveća solarna elektrana u pustinji, već je to takođe i jedan od najvećih solarnih projekata na svetu uopšte. Snaga ovog postrojenja na možda neočekivanoj lokaciji iznosi četiri gigavata. Poređenja radi, to je skoro 30 puta više od ukupnog kapaciteta solara u Srbiji zaključno sa krajem prošle godine.
Solarna elektrana nalazi se u centralnoj Aziji, tačnije u pustinji Takla Makan, koja zauzima ogromna prostranstva približna veličini čitave Nemačke.
U pitanju je najveći projekat koji je Kina do sada razvila u svojim naporima da do kraja decenije razvije 455 gigavata obnovljivih izvora širom pustinja. Ali pored toga što proizvode struju, solarne elektrane u pustinjama predstavljaju jedno od ključnih sredstava u kineskom “ratu protiv peska”.
Kina je među zemljama koje su najteže pogođene dezertifikacijom, odnosno degradacijom zemljišta u suvim predelima, što se dodatno pogoršava sa klimatskim promenama. Kada nastupi dezertifikacija, zemlja zapravo postaje manje produktivna.
Da bi se izborili sa daljim širenjem peska, Kinezi su još 1978. pokrenuli program sadnje drveća i vegetacije oko Takla Makana, poznat kao Veliki zeleni zid. Do sredine veka planira se pošumljavanje površine od 350 hiljada kilometara u severnim kineskim regionima, a sve da bi se zaustavile peščane oluje, stabilizovalo zemljište i unapredila plodnost.
Sa razvojem tehnologije, poslednjih godina, Kina je u borbi protiv dezertifikacije dobila još jednog bitnog saveznika – solarne elektrane. Paneli koriste kao svojevrsna prepreka koja smanjuje brzinu vetra, ali i zaustavlja pojavu i širenje peščanih oluja.
Ali i dalje od toga… Da bi solar mogao da funkcioniše u teškim pustinjskim uslovima, kompanije moraju najpre da preduzmu različite zaštitne mere – a sve one na različite načine pomažu u “ratu protiv peska”.
Na primer, oko solarnih elektrana neophodne su ograde koje sprečavaju prilaz životinja. Takođe, treba da se instaliraju mreže protiv prašine da se pesak ne bi taložio na opremi, ali i da se naprave tzv. šahovnice od slame koje blokiraju pomeranje obližnjih peščanih dina, objasnio je za Carbon Brief, medij specijalizovan za klimatske promene, dr He Điđang iz Istraživačkog centra za energetsku tranziciju i socijalni razvoj na Univerzitetu Cingua u Pekingu.
Naposletku, solarni paneli mogu znatno da povećaju vlažnost zemlje u suvim predelima i da samim tim, poboljšaju rast biljaka.
Razvoj obnovljivih izvora u Kini ne tiče se samo energije sunca i nadilazi pustinje: Upravo je ova država predvodnica globalne energetske tranzicije i u toku 2023. razvila je 51% novih solarnih elektrana i 60% vetroparkova na nivou sveta.
Ipak, uprkos impresivnom napretku obnovljivih izvora, Kina istovremeno ostaje ubedljivo najveći svetski potrošač uglja. Preko 60% kineske struje u prošloj godini došlo je upravo iz ovog fosilnog goriva.
Država planira da stigne do vrhunca upotrebe uglja do kraja decenije, a neka predviđanja kažu da bi to moglo da se desi već naredne godine zahvaljujući razvoju čiste energije. Kada je reč o karbonskoj neutralnosti, njoj se teži do 2060. godine.
Preporučeno
Najveći ledeni breg na svetu bio zaglavljen – sada je ponovo u pokretu!
Zemljin magnetni severni pol se pomera sve brže ka Sibiru: Moguća zamena mesta polova
Open AI bi započinje proizvodnju HUMANOIDNIH ROBOTA
Usvojena Beogradska ministarska deklaracija u oblasti veštačke inteligencije
