Gasovi staklene bašte i El Ninjo mogli bi dovesti do toga da svetska klima sve više odstupa od onoga na šta smo navikli.

Globalne temperature će verovatno dosegnuti rekordne nivoe u narednih pet godina, upozorila je Svetska meteorološka organizacija (SMO).

Podstaknute gasovima staklene bašte, koji zadržavaju toplotu, i fenomenom El Ninjo, postoji 98 odsto šanse da će bar jedna od narednih pet godina – kao i taj period u celini – biti najtopliji u zabeleženoj istoriji.

Izveštaj SMO-a, objavljen u maju ove godine, takođe ukazuje na 66 odsto šanse da će, u periodu između 2023. i 2027. godine, prosečne površinske temperature na Zemlji barem jedne godine biti više bar za 1,5°C od preindustrijskih nivoa.

To bi nas privremeno prebacilo preko granice utvrđene Pariskim sporazumom, koji poziva na ograničavanje porasta globalne temperature tokom ovog veka na 1,5°C.

Da li će svet preći prag od 1,5°C globalnog zagrevanja u narednih pet godina?

“Ovaj izveštaj ne znači da ćemo trajno preći prag od 1,5°C naveden u Pariskom sporazumu, koji se odnosi na dugoročno zagrevanje tokom mnogo godina”, rekao je profesor Peteri Tolas, generalni sekretar SMO-a.

“Međutim, SMO upozorava da ćemo privremeno preći prag od 1,5°C sa sve češćim učestalostima.”, dodao je profesor Tolas.

Šansa da privremeno pređemo prag od 1,5°C stalno raste od 2015. godine, kada je ista bila blizu nule. Između 2017. i 2021. godine bila je oko 10 odsto.

Sada postoji 32 odsto šanse da će prosečne temperature u narednih pet godina preći taj prag, prema britanskom Met Ofisu – vodećem centru SMO-a za ovakve prognoze.

“Predviđa se da će prosečne globalne temperature nastaviti da rastu, odvajajući nas sve dalje od klime na koju smo navikli”, rekao je dr Leon Hermanson, stručnjak meteorološkog zavoda, koji je predvodio izveštaj.

Kakav uticaj će El Ninjo imati na globalne temperature?

Prosečne globalne temperature u 2022. godini dovele su planetu do oko 1,15°C iznad nivoa od 1850. do 1900. godine. Uslovi hlađenja fenomena La Ninja tokom poslednje tri godine privremeno su obuzdali dugoročni trend zagrevanja, prema SMO-u.

Ovi uslovi su prestali u martu 2023. godine, a uslovi zagrevanja fenomena El Ninjo počelo je da se razvija u junu. Tipično, ovi uslovi povećavaju globalne temperature godinu nakon što se razviju, što znači da će se najznačajniji efekti videti 2024. godine.

U kombinaciji sa klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem, profesor Talos je upozorio da će to gurnuti globalne temperature u “neistražene teritorije”.

Rekordno visoke temperature već su zabeležene i u junu i julu, što bi 2023. godinu moglo učiniti najtoplijom godinom otkako se ovakva merenja vrše na Zemlji.

Očekuje se da će ovaj fenomen pogoditi južnu hemisferu tokom proleća – između septembra i novembra – saopštio je Australijski meteorološki biro 15. avgusta. Očekuje se da će doneti toplije i suvlje uslove koji bi mogli uticati na useve.

El Ninjo “će imati dalekosežne posledice po zdravlje, sigurnost hrane, upravljanje vodom, kao i na životnu sredinu uopšte”, dodao je Talos i istakao da: “Moramo biti spremni.”

Da li bi rani sistem upozorenja mogao da nas pripremi za ekstremne vremenske uslove?

Izveštaj je objavljen pred Svetskim meteorološkim kongresom krajem maja. Tu će stručnjaci raspravljati o tome kako ojačati meteorološke usluge tako da one podrže prilagođavanje klimatskim promenama.

Jedan od najvećih prioriteta je Inicijativa za rane upozoravajuće sisteme za sve, koju je prošle godine pokrenuo generalni sekretar UN Antonio Gutereš na Konferenciji Ujedinjenih Nacija za klimatske promene – COP27.

Uprkos sve češćim ekstremnim vremenskim događajima poput poplava, suša, talasa vrućine i oluja, još uvek postoje praznine u sistemima koji upozoravaju ljude na ove opasnosti – posebno u zemljama u razvoju.

Podaci prikupljeni 2022. godine otkrili su da samo polovina članica SMO-a ima sisteme koji obaveštavaju civilno stanovništvo, kao i državnu vlast, da se opasno vreme približava. Ti sistemi takođe moraju biti povezani sa politikama, komunikacijom i planovima za vanredne situacije, kako bi bili efikasni.

Inicijativa ima za cilj da zatvori te praznine, a Gutereš je pozvao SMO da pomogne kako bi se osiguralo da svaka osoba na Zemlji bude zaštićena rano upozoravajućim sistemima u roku od pet godina.