Ministarka Đedović: Projekat “Jadar” je budućnost ekonomskog pozicioniranja Srbije u Evropi

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je da projekat “Jadar” predstavlja budućnost ekonomskog pozicioniranja Srbije u Evropi i istakla da je to šansa da se 17 odsto potražnje za električnim vozlima, odnosno kritičnim sirovinama koje su neophodne za električna vozila, proizvodi u Srbiji.

“Ne bi bilo odogovorno da ignorišemo tu mogućnost. Srbija nije izolovano ostrvo, mi najveću razmenu imamo sa zemljama EU, znači da ovde moraju proizvodi da se proizvode po najvećim standardima ekologije i zaštite životne sredine da bi mogle da se izvoze”, navela je ona za Tanjug.
Đedović Handanović kaže da država ima odgovornost prema narodu da objasni koje su koristi i prednosti ovog projekta, i kako mogu da se umanje određeni rizici što se, napominje ona, i radi kroz zakonski okvir i javne rasprave kako bi došli do što boljih tehničkih rešenja koji će eliminisati rizike.

Prema njenim rečima, najveće negodovanje projekta dolazi upravo od dela opozicije koji su Rio Tinto doveli u Srbiju 2001. godine i koji su izdali dozvolu za istraživanje u periodu između 2003. i 2012. godine, odnosno od ljudi koji su direktno odgovorni za razvoj tog projekta.

“Ovaj projekat ima najveću korist za našu ekonomiju, privredu, građane, to je projekat koji može da obezbedi zaposlenost dve hiljade visokokvalifikovanih ljudi, koji može da izmeni sliku zapadne Srbije kada pričamo u povećanju privrednog rasta i budžeta lokalne samouprave, što znači veće ulaganje u bolnice, škole”, objasnila je ministarka.

Kada je reč o uticaju iskopavanja litijuma na životnu sredinu, Đedović Handanović je napomenula da je rudnik podzeman i da kao takav ima mnogo manje negativnog uticaja na životnu sredinu.

Dodaje da o ovoj temi treba da se razgovara na na argumentovanim osnovama, a ne političkim, kako bi se utvrdilo koja se odgovornost preuzima sa projektom i bez projekta.

“Nema nemogućeg projekta, već samo loših rešenja i u tom smislu naši zahtevi treba da budu maksimalni što se tiče i ekoloških i ekonomskih zahteva, i mi od njih nećemo odustati. Zato je važno da postoji mogućnost da ljudi dođu do pravih informacija”, poručila je ministarka.

Đedović Handanović smatra da ovakav projekat stvara mogućnost za razvijanja na tehnološkim i industrijskim osnovama, napomenuvši da je neophodno da se sprovedu sve neophodne mere kako bi se umanjili i otklonili svi rizici koje jedan ovakav projekat može da ima po životnu okolinu.

Ministarka kaže da je tokom letnjih dana kada su visoke temperature, u Beogradu potrošnja struje veća za 15 odsto, u Novom Sadu za 10 odsto, dok se na nivou Srbije potrošnja struje veća između 10 i 15 odsto, što je značajno više u odnosu na prošlu godinu.

“Svedoci smo da se godinama i zbog klimatskih promena vremenski uslovi menjaju. Imali smo blagu zimu, u februaru je prosečna temperatura bila znad 10 stepeni, sada imamo rekordne vrućine i ceo tropski talas koji je zahvatio ovaj deo Evrope. Naša energetska preduzeća su u crvenom alarmu, podigli su predostrožnost, povećali dežurstva”, navela je ona.

Ministarka je napomenula da dodatna zabrinjava cena električne energije na berzama u jugoistočnoj Evropi, koja je dostigla 200 evra po megavat satu, i dodala da jedan od razloga za to je činjenica se dosta električne energije izvozi u Ukrajinu zbog konflikta, koja je nekada bila tradicionalni izvoznik električne energije.

Đedović Handandović je istakla da je za Srbiju bitno da se svi remonti završe na vreme, istakavši da je trenutno u remontu Bajina Bašta koja danas počinje sa probama, i da će sledeće nedelje biti završen jedan termo blok u Obrenovcu, a drugi početkom avgusta u Kostolcu.

“EPS je obezbedila dodatne količine električne energije po povoljnim cenama, nadgledamo stiuaciju. Prenosna mreža je takođe stabilna, bitno je da se nastavi ulaganje u prenosnu mrežu. Mi imamo osam interkonekcija, jedna smo od retkih zemalja u Evropi koja može time da se pohvali, to nam daje i prednost ali i određene rizike”, navela je ona.

Ministarka kaže da trenutno nisu planirane korekcije cena, i dodala da EPS i Srbijagas trenutno rade na uvođenju metodologije obračuna cena koja će imati određenu fleksibilnost i koja će biti u korelaciji sa tržišnim cenama.

Iako još nismo 100 posto na nivou da trošimo struje tokom leta kao i zimi, Đedović Handanović napominje da su te razlike sve manje pogotovo kada leti temperature dostignu 40 stepeni i više, a zimi 10 stepeni.

Odgovarajući na pitanje šta građani mogu da urade i kako da se odgovorno ponašaju sa klima uređajima, ministarka je objasnila da klimu ne treba stalno paliti i gasiti, da treba obratiti pažnju na oznake o potrošnji električne energije na klima uređajima, kao i na svakom drugom aparatu.

“Ono što država radi je da poveća nivo dostupnih subvencija za povećanje energetske efikasnosti, da građani mogu da saniraju svoja domaćinstva uz pomoć države, da imaju bolju izalaciju u svojim domovima kako bi manje trošili električnu energiju. Ove godine je u planu da 12.000 domaćinstava dobije subvencije u različitim opštinama”, navela je ona.

Na pitanje da li su klima uređaji izazvali kolaps u regionu, ministarka je rekla da nisu klima uređaji izazvali kolaps, već prekidi u prenosnoj mreži koji su se desili usled oslabljene mreže zbog čega prenosni kapaciteti moraju da se jačaju, istakavši da Srbija ulaže u svoje penosne kapacitete kako bi mogla da brže i efikasnije odgovori na nepredviđene situacije.

“Kao što smo mi radili na tome i nastavićemo da radimo na razvoju naše prenosne mreže, tako moraju i druge zemlje u regionu jer je to jedan vezan sistem i ne možete poptuno da se izolujete. Mi smo poprilično ojačali našu interkonekciju sa Rumunijom, u toku je jačanje prenosne mreže ka Crnoj Gori i BiH, takođe je u planu povećanja kapaciteta sa Mađarskom i Bugarskom”, izjavila je Đedović Handanović.

Đedović Handanović kaže da Srbija ulaže nikad više u distrubutivnu mrežu, istakavši da je 2.500 kilometara vodova niskonaponske mreže rekonstruisano u proteklih godinu dana, da je preko 340 miliona evra ulaganja obezbeđeno za ugradnju pametnih brojila kojih je do sada ugrađeno 360.000.

Pored toga, ministarka dodaje da se vrši postavljanje betonskih stubova da bi bili otporniji na vremenske prilike, istakavši da je do sada 34.000 betonskih stubova postavljeno, odnosno zamenjeno tamo gde nisu bili adekvatni.

“Prošle godine smo završili rehabilitaciju hidroelektrane Đerdap, to nam je donelo dodatnih 100 megavata zelene energije. Bistrica i Đerdap 3 će promeniti energetsku sliku Srbije. Priprema projekta Bistrice napreduje dobro, cilj je da pripremni radovi počnu krajem naredne godine, trenutno je prostorni plan na javnom uvidu, završava se studija o proceni uticaja na životnu sredinu”, navela je ona.

Kada je reč o nuklearnoj energiji, ministarka kaže da je Memorandum o saradnji sa pet ministarsatava i 20 institucija naučnih i obrazovnih pravi put da se krene u pripremu projekta na ispravan način, u smislu da se ispoštuju svi koraci koje Međunarodna agencija za atomsku enegriju predviđa za jednu zemlju koja želi da razmotri uvođenje nuklearnog programa.

Đedović Handanović podseća da je Srbija je imala pripremljen teren za razvoj nukelarne energije početkom osadesetih godina koji je prekinut, i ističe da je nuklearne energije bazna energija koja je sigurna, stabilna, i koja emituje značajno manje ugljen dioksida.

“Uzimajući projekcije povećanih potreba za energijom, ukoliko imamo u planu da izlazimo iz fosilnih goriva, znači iz proizvodnje električne energije iz uglja, onda to znači i razmatranje nuklearne energije. Mi smo u strategiji razvoja energetike koja je trenutno na javnom uvidu, predvideli scenario koji ide u prilog korišćenju nuklearne energije nakon 2040. godine”, poručiča je ministarka.