Milioni zelenih poslova otvoreni su za ljude sa odgovarajućim veštinama. Problem je što ih mnogi nemaju

Kada razmišljamo o zelenim poslovima, obično ih povezujemo sa klimatskim akcijama – poput instaliranja obnovljive energije ili obezbeđivanja kvaliteta vode.

– Međutim, interesantna stvar u vezi sa zelenim veštinama je da su one zapravo mnogo šire raspoređene nego što mislite – kaže suosnivač LinkedIn-a Alen Blue na marginama COP28 za Euronews.

Sve više kompanija želi da zaposli ljude sa zelenim veštinama, a „zeleno zapošljavanje“, kako ga LinkedIn izveštaj naziva, raste za oko 25 odsto u poređenju sa drugim industrijama. Proizvodnja električnih vozila, baterije, zelena tehnologija – sve se to širi, za šta Blu kaže da je odlično.

– Ali problem je u tome što broj ljudi sa zelenim veštinama ostaje otprilike jedan od osam i svaki deveti u Evropi – objašnjava on, a taj broj raste samo po stopi od oko devet odsto svake godine.

Bez ljudi sa veštinama da obave posao ozelenjavanja svakog aspekta našeg društva, napredak u vezi sa svim glavnim transformacionim obećanjima datim na COP28 će se kretati mnogo sporije nego što nam je potrebno.

– Videli smo to u svetu tehnologije, ali je trebalo 15 godina da se zaista prevaziđe taj nedostatak inženjera i nisam siguran da smo ga uopšte prevazišli – kaže Blue.

– Mislim da ovog puta nemamo 15 godina.

On veruje da postoje tri glavna igrača u obezbeđivanju dovoljno ljudi sa zelenim veštinama da bi se posao obavio.

Prvi su poslodavci jer će, neizbežno, posao pasti na one kompanije koje postavljaju vetroparkove, poboljšavaju električne mreže i sve druge napore uključene u tranziciju.

Lista potencijalnih oblasti je beskrajna, ali će kompanije koje zapošljavaju ljude morati da procene da li su spremni za posao.

A popunjavanje praznina može značiti razmišljanje malo drugačije o tome koga i kako zapošljavaju, objašnjava Blu.

– Oni su zaista prva linija u osiguravanju da zapošljavaju na način na koji mi smatramo da je prvo znanje. Dakle, umesto da gledate na iskustvo ili pedigre obrazovanja, ono što gledate je da li ljudi zaista imaju veštine koje su neophodne.

Sledeći veliki igrači su investitori. Ključ za uspešnu tranziciju, kaže Blu, je da oni imaju odgovornost da obezbede povraćaj ekoloških projekata u koje ulažu jer ulažu novac drugih ljudi. Kao i kod svih investicija, rizik je veliki faktor.

Treća i možda najvažnija grupa je vlada.

Širom sveta, svaka zemlja se bavi obukom veština drugačije. Neki to rade mnogo bolje od drugih. Blu kaže da nas često upućuju na Nemačku, Švajcarsku i Austriju kao primere mesta sa dobrim veštinama.

Ali svako ima drugačiji metod – isti pristup neće funkcionisati svuda.

– Vlade će u nekim slučajevima biti dobro pripremljene da zaista obučavaju ljude – objašnjava Blu.

LinkedIn-ov izveštaj je takođe otkrio da se pojavljuje „zeleni plafon“, pri čemu su žene nedovoljno zastupljene u zelenim veštinama i zelenim poslovima.

Devedeset odsto žena nema ni jednu zelenu veštinu ili zeleno radno iskustvo, dok 16 odsto muškaraca ima bar jednu zelenu veštinu, kaže se u izveštaju. Postoji rodna razlika i na rukovodećim pozicijama, pri čemu žene čine samo 20 odsto visokih rukovodilaca na visokom nivou i 21 odsto viših rukovodilaca u zelenim industrijama.

To je još jedan zadatak koji bi vlade mogle da preuzmu u najboljem položaju tako što će obezbediti da se obuka sprovodi na pravedan način, dovodeći sve grupe na isti nivo.