Lulina klimatska kontradikcija: Da li Brazil odustaje od zaštite Amazonije?

Kada je početkom 2023. godine na mesto brazilskog predsednika stupio Luiz Inasio Lula da Silva, mnogi aktivisti i stručnjaci videli su ga kao tračak nade za očuvanje Amazonije.

Lula je obećao da će do kraja decenije zaustaviti krčenje ove ključne prašume, čija uloga u borbi protiv klimatskih promena ne može biti precenjena.

Međutim, sada se njegov status menja. Tokom prošlonedeljne posete gradu Belemu, gde će se u novembru održati Klimatski samit COP30, dočekali su ga demonstranti nezadovoljni njegovom podrškom istraživanju nafte u ušću reke Amazon. Uprkos prethodnim odbijenicama od strane nacionalne agencije za zaštitu životne sredine (Ibama), Lula vrši pritisak da se odobri istražno bušenje, tvrdeći da bi prihodi od fosilnih goriva mogli da finansiraju prelazak na zelenu energiju.

Sporna odluka i ekološke posledice

Ibama je prošle godine odbila dozvolu za bušenje zbog nedovoljno razvijenog plana zaštite biodiverziteta u slučaju izlivanja nafte, koje bi moglo ugroziti jedno od biološki najbogatijih područja na planeti. Međutim, državna naftna kompanija Petrobras uložila je žalbu, a Lula je sada jasno pokazao na čijoj je strani.

• Želim da se (nafta) istražuje – izjavio je Lula u intervjuu za radio stanicu Diario. – Ibama je vladina agencija, ali čini se da radi protiv vlade. Pratićemo sve neophodne procedure kako bismo osigurali da ne pričinimo štetu prirodi, ali ne možemo ignorisati bogatstvo ispod nas i izabrati da ga ne istražujemo. Ovo bogatstvo nam može doneti sredstva za dugo iščekivanu energetsku tranziciju.

Njegova izjava izazvala je oštre reakcije ekoloških organizacija. Ilan Zugman, direktor pokreta 350.org za Latinsku Ameriku i Karibe, smatra da je ovaj argument obmana.

• Vlada širi dezinformacije tvrdeći da je potrebno više nafte kako bi se finansirala energetska tranzicija. Brazilska savezna vlada već usmerava preko 80% poreskih olakšica u energetski sektor ka fosilnim gorivima i subvencioniše ih sa više od 15 milijardi dolara godišnje – naglašava Zugman.

Šta ovo znači za klimatski samit COP30?

Sporno područje nalazi se oko 160 kilometara od istočne obale Brazila i bogato je ne samo naftom već i gasom. Prema procenama Petrobras-a, rezerve u basenu Amazona mogle bi iznositi do 10 milijardi barela nafte, što bi značajno povećalo emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ova odluka takođe baca senku na predstojeći COP30, gde bi Brazil trebalo da se predstavi kao lider u borbi protiv klimatskih promena. Kritičari upozoravaju da bi nastavak eksploatacije fosilnih goriva mogao ugroziti kredibilitet zemlje na globalnoj sceni.

Brazil je kroz istoriju četvrti najveći emiter ugljen-dioksida, sa oko 112 milijardi tona ispuštenih između 1850. i 2021. godine, pokazuje analiza Carbon Brief-a. Iako gotovo 90% električne energije u zemlji dolazi iz obnovljivih izvora, Brazil je i dalje jedan od deset najvećih izvoznika nafte.

Lula je obećao da će Brazil predvoditi borbu protiv klimatskih promena, ali podrška novim naftnim projektima dovodi u pitanje njegovu posvećenost zelenoj politici. Da li će njegova odluka ugroziti Amazoniju i globalne klimatske napore ili će Brazil ipak pronaći način da uskladi ekonomski razvoj sa zaštitom životne sredine – ostaje da se vidi.