Loše vesti: U Evropi je 2023. proizvodnja nereciklirane plastike pala za 8,3 odsto

Evropa je proizvela manje nereciklirane plastike u 2023. godini u odnosu na 2022, što se desilo prvi put, ali ostatak planete i dalje proizvodi više takve plastike, saopštio je lobi Plastiks Evropa (Plastics Europe) dodajući da to smatra pretećim za tranziciju.

Prošle godine 27 zemalja EU, Velika Britanija, Norveška i Švajcarska zajedno proizveli su 54 miliona tona nereciklirane plastike. To je pad od 8,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Prozveden je 7,1 milion tona reciklirane plastike, odnosno 7,8 odsto manje nego prethodne godine, pokazuju statistički podaci koje je danas objavila profesionalna organizacija Plastiks Evropa koja okuplja oko sto kompanija koje proizvode više od 90 odsto svih polimera u Evropi.

“Ovi podaci su u suprotnosti sa trendom svetske proizvodnje palstike, koja je porasla 3,4 odsto prošle godine, što ukazuje da je udeo Evrope u toj proizvodnji dodatno pao i ne dostiže više od 12 odsto u svetskom tržištu u odnosu na 14 odsto u 2022. godini”, saopštila je organizacija Plastiks Evropa.

Evropa je zadržala pozitivni trgovinski balans po vrednosti, a prvi put je postala neto uvoznik poliesterske smole po obimu u 2022. godini i gotovih plastičnih proizvoda od 2021. godine, dodaje se u tekstu.

U periodu između 2020. i 2023. godine evropski izvoz poliesterske smole pao je za 25,4 odsto.

Organizacija dodaje da ta promena preti održivosti evropskog lanca vrednosti za plastiku, koji danas zapošljava više od 1,5 miliona ljudi u 51.700 kompanija, i koji je realizovao obrt od 365 miljardi evra u EU 2023. godine.

Glavni razlog za ovaj pad je nagli porast uvoza polimera koji su mnogo jeftiniji nego u Evropi, iz oblasti gde su ekološke norme manje stroge, kao u Aziji, ili iz zemalja gde je energija mnogo jeftinija kao u SAD.

Evropa ostaje ipak region sveta gde je najviši udeo takozvane cirkularne plastike, odnosno reciklirane plastike ili plastike iz bioizvora, sa 14,8 odsto lokalne proizvodnje, što je porast od 0,7 odsto u odnosu na 2022. godinu, mada je taj porast usporen, ukazuje organizacija.

Nekoliko dana pred otvaranja pregovora UN u Busanu u Južnoj Koreji, gde treba da se zaključi međunarodni ugovor o eliminaciji plastičnog zagađenja, Plastiks Evropa smatra da “erozija evropske konkurentnosti preti tranziciji te industrije ka cirkularnosti”.