Kraj puta za brzu modu: Bar tako EU misli
Procenjuje se da je modna industrija najveći zagađivač, odgovoran za oko 20 odsto otpadnih voda i oko 10 odsto svetske emisije štetnih gasova. EU planira ovo da promeni – ali da li je to zaista moguće?
EU se nada da bi štetan model konzumiranja odeće uskoro mogao da bude stvar prošlosti.
Prošlog meseca usvojili su preporuke za strategiju, uključujući politiku da odeća bude čvršća, popravljiva i reciklažna. Oni su takođe podržali propise koji sugerišu da proizvodnja mora da poštuje ljudska, socijalna prava, životnu sredinu i dobrobit životinja u celom lancu snabdevanja.
“Potrošači sami ne mogu da reformišu svetski tekstilni sektor svojim kupovnim navikama. Ako dozvolimo tržištu da se samoreguliše, ostavljamo otvorena vrata za brzi modni model koji eksploatiše ljude i resurse planete”, objašnjava poslanica Delara Burkhardt, dodajući:
“EU mora zakonski obavezati proizvođače i velike modne kompanije da rade više održivo“.
Burkhardt i nebrojeni drugi poslanici Evropskog parlamenta već dugo pozivaju na promene u industriji brze mode, kritikujući njen kavalirski odnos prema ljudima i životnoj sredini.
Katastrofe koje su se dogodile u prošlosti, poput kolapsa fabrike Rana Plaza u Bangladešu, rastućih deponija tekstila u Gani i Nepalu, zagađene vode i mikroplastike u našim okeanima, pokazuju šta se dešava kada ne sledimo ovaj princip, pojašnjava dalje.
Iako je ideja u principu transformativna, sa svih strana postoji zabrinutost da li bi uredba mogla da pomogne zemljama van Evrope.
EU se nada da će preći sa linearnog modela na kružni, model u kojem se svaki odevni predmet može ponovo koristiti, reciklirati ili, u najmanju ruku, učiniti biorazgradivim i kompostabilnim.
Neki kažu da se fokusiranje EU na preprodaju i popravku čini bez finansijskog smisla ili će ići dovoljno daleko u promeni stavova među potrošačima.
Ako brendovi ne dobiju veliku naknadu, malo je verovatno da će promeniti način na koji pristupaju proizvodnji ili svojim poslovnim modelima, zaključak je.